{"id":1249,"date":"2024-12-17T07:58:57","date_gmt":"2024-12-17T07:58:57","guid":{"rendered":"https:\/\/magicnoputovanjesebi.com\/?p=1249"},"modified":"2025-08-21T17:08:41","modified_gmt":"2025-08-21T17:08:41","slug":"my-story","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/magicnoputovanjesebi.com\/index.php\/2024\/12\/17\/my-story\/","title":{"rendered":"My Story"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

\u00a0<\/h3>

Scena 1: <\/span><\/strong><\/h3>

Kraj u kojem po\u010dinje nova pri\u010da<\/strong><\/h3>

Zovem se Danijela, imam 40 godina i majka sam tri predivne \u0107erke. Trenutno se nalazim u mo\u017eda najve\u0107em izazovu svog \u017eivota.<\/p>

Imam rak dojke. Te re\u010di, ma koliko ih izgovorila, i dalje imaju te\u017einu koja pritiska grudi, kao da svaki put iznova otkrivam sopstvenu ranjivost. Slaba sam, iscrpljena, kao da mi telo vi\u0161e nije moje. Kao da su dani postali te\u0161ki, a no\u0107i jo\u0161 te\u017ee. Ve\u0107inu vremena provodim u ti\u0161ini, sama sa sobom, u svetu svojih misli. I nije to samo bolest koja me primorala da zastanem, ve\u0107 ose\u0107aj da je sada vreme da pogledam unazad, da sklopim sve delove svog \u017eivota koji su se nekada \u010dinili rasuti i nepovezani.<\/p>

Dok le\u017eim u krevetu, umorna od le\u010denja, vra\u0107am se u detinjstvo. Po\u010dinjem da shvatam da nije samo telo ono \u0161to tra\u017ei izle\u010denje \u2013 ve\u0107 i moja du\u0161a, ona koja nosi sve te neizre\u010dene tuge, potisnute strahove i \u017eelje.<\/p>

Ove stranice, ove re\u010di, bi\u0107e moj na\u010din da sve to izbacim iz sebe, da preto\u010dim svoje rane u pri\u010du, da ih razumem i pustim.<\/p>

Vreme je.<\/p>

Vreme je da ispri\u010dam ko sam, kako sam \u017eivela, kroz \u0161ta sam pro\u0161la.<\/p>

Da oslobodim devoj\u010dicu koja je nekada pevala, a onda \u0107utala. Da shvatim kako je moje srce, kroz sve oluje, nastavilo da kuca. Vreme je da ka\u017eem \u2013 ja sam ovde, jo\u0161 uvek stojim, jo\u0161 uvek volim.<\/p>

Mo\u017eda nisam uvek bila dovoljno sna\u017ena, mo\u017eda sam \u010desto bila prepla\u0161ena, mo\u017eda nisam imala ono \u0161to su imale druge devoj\u010dice, ali ja sam ovde. Ove re\u010di, ova pri\u010da, moj su na\u010din da se suo\u010dim sa sobom i sa \u017eivotom koji nije bio lak, ali je bio moj.<\/p>

Dok pi\u0161em, ose\u0107am da otvaram vrata koja su dugo bila zatvorena. Mo\u017eda \u0107e to biti put do isceljenja. Mo\u017eda \u0107e to biti put da moje \u0107erke, jednog dana, razumeju ko im je bila majka \u2013 \u017eena koja je volela \u017eivot \u010dak i kada se \u010dinilo da je sve protiv nje.<\/p>

Ovo nije kraj. Ovo je po\u010detak pri\u010de o meni. O jednoj \u017eeni, o detetu koje sam nekada bila, o snovima koje nisam zaboravila, o bolu koji me oblikovao i o ljubavi koja me spasila. I sada, dok sve po\u010dinje ovim re\u010dima, ose\u0107am kako tuga i nada sede jedna pored druge.<\/p>

Ovo je moja pri\u010da. I vreme je da je ispri\u010dam.<\/p>

\"\"<\/p>

\u00a0<\/h3>

Scena 2: <\/span><\/strong><\/h3>

Ku\u0107a od blata i toplina se\u0107anja<\/strong><\/h3>

\u00a0Ro\u0111ena sam u selu u Sremu, davne 1984. godine, u maloj tro\u0161noj ku\u0107ici od \u0107erpi\u010da. Na\u0161a ku\u0107a nije imala sjaj, nije imala rasko\u0161, ali imala je ono \u0161to sam tada smatrala najva\u017enijim \u2013 toplinu.<\/p>

Moje prve uspomene su na majku \u2013 moju baku, koju sam zvala “majka”. Vidim je kako se kre\u0107e po kuhinji, uvek zauzeta, ali nekako mirna. Miris hrane, miris sve\u017ee pe\u010denog hleba, toplota \u201eSmederevca\u201c koji pucketa i greje celu ku\u0107u. U tom malom prostoru gde su zidovi disali zajedno sa nama, nalazila sam svoj svet. Ulazna vrata nisu imala bravu, vezivali smo ih da ostanu zatvorena. I ta vrata su bila spona izme\u0111u sveta unutra i sveta napolju. Kad bi ih majka zatvorila, kao da bi zatvorila sve brige koje su dolazile spolja. Ku\u0107a je tada postajala na\u0161e uto\u010di\u0161te, na\u0161 maleni svet koji nije znao za bogatstvo, ali je znao za ljubav.<\/p>

Se\u0107am se malih skalina pred ulazom, starih i istro\u0161enih, kao da su \u010duvali sve na\u0161e korake. Se\u0107am se kuhinje, koja je bila i spava\u0107a soba, i dnevna soba, i mesto gde su se pri\u010dale pri\u010de, smejalo i tugovalo. Levo od ulaza stajao je stari umivaonik, od onih sa tankim metalnim nogama, u kojem bih se umivala hladnom vodom dok me majka blago opominje: \u201eBr\u017ee, da se ne prehladi\u0161.\u201c Majkin krevet bio je poseban \u2013 mekan i topao, prekriven gomilom jorgana, onih starih, debelih, sa \u0161arenim \u010debetom preko. Tu sam volela da le\u017eim, da se igram, da pri\u010dam sa majkom dok ona obavlja poslove, \u010desto se i sama sme\u0161kaju\u0107i mojim pri\u010dama. Taj krevet bio je moje uto\u010di\u0161te, mesto gde sam ose\u0107ala da pripadam, gde nije bilo nikakvih strahova.<\/p>

U maloj kuhinjici stajao je Smederevac \u2013 na\u0161e srce doma. Na njemu se kuvalo, grejalo, pekao hleb, sarmice za praznike. Vatra bi lagano gorela, pucketala, kao da nam \u0161apu\u0107e da \u0107e sve biti u redu. To su trenuci kada sam se ose\u0107ala sigurno, voljeno, kada se svet \u010dinio toplijim nego \u0161to je zapravo bio. Tu smo, za malim stolom sa tri stolice, sedeli majka, mama i ja. Taj sto je bio na\u0161 svet \u2013 za njim se jelo, razgovaralo, ponekad i \u0107utalo, ali nikada nije bio prazan.<\/p>

Bila sam dete koje je umelo da prona\u0111e radost u najjednostavnijim stvarima. Mogla sam se igrati satima \u2013 pravila senke na zidu, zami\u0161ljala da pri\u010dam sa Deda Mrazom ili da u \u0161ahtu blizu na\u0161e ku\u0107e \u017eive Nind\u017ea kornja\u010de. Moja ma\u0161ta bila je bogatstvo koje niko nije mogao uzeti. Ali \u010dak i tada, u toj ku\u0107i punoj topline, ose\u0107ala se neka tiha tuga. Kao da je i sama ku\u0107a, sa svojim starim zidovima od blata, nosila na\u0161e brige i na\u0161e snove.<\/p>

Se\u0107am se ve\u010deri kada bi mama dolazila s posla, umorna i \u010desto ljuta. Baba i ja bismo, kao inspekcija koja \u010deka izve\u0161taj, spremale ku\u0107u, kao da time mo\u017eemo ubla\u017eiti njen umor i brige. Ali njen pogled bi nas ponekad sve zamrznuo, a moja radost, ono malo zlatne svetlosti u meni, uti\u0161ala bi se. Bila sam dete puno \u017eivota, ali koje je \u010desto u\u010dilo da ti\u0161ina donosi mir. Zato sam svoje radosti \u010duvala za sebe \u2013 za trenutke kada bih se povukla u ma\u0161tu, u svoj svet pri\u010da i snova, gde sam mogla biti slobodna.<\/p>

Ta ku\u0107a, iako tro\u0161na, bila je prva stranica moje pri\u010de. Zidovi od blata, pucketanje vatre, miris hrane, ljubav moje bake i pogled moje mame \u2013 sve to je oblikovalo devoj\u010dicu koja sam bila.<\/p>

I sada, kada zatvorim o\u010di, mogu da osetim toplinu tog kreveta, da \u010dujem maj\u010din glas i da vidim sebe, malu, plavu devoj\u010dicu krupnih zelenih o\u010diju, kako pravim senke na zidovima i verujem da svet mo\u017ee biti lep.<\/p>

Jer, iako skromna, ta ku\u0107a bila je moj dom.<\/p>

\"\"<\/p>

\u00a0<\/h3>

Scena 3:<\/span><\/strong><\/h3>

Mama je mnogo radila. Njen \u017eivot bio je posve\u0107en poslu i brizi o nama, pa sam ve\u0107inu vremena provodila sa bakom \u2013 mojom “majkom”.<\/span><\/p>

Bila je to posebna \u017eena, jednostavna a puna ne\u017enosti i topline koja je ispunjavala moj mali svet. Sa njom nikada nisam ose\u0107ala ni dosadu ni usamljenost. Bila je moja saputnica u igri, u\u010diteljica \u017eivota, iako nije poha\u0111ala \u0161kolu. Znala je da \u010dita, a mene je kroz igru i zabavu u\u010dila slovima i brojevima. Njene metode bile su \u010darolija za dete kakvo sam bila \u2013 radoznala,puna radosti. Nije bilo klasi\u010dnih knjiga, ali bilo je njenog znanja, prenesenog s ljubavlju. <\/span><\/p>

Kada bi obavila sve ku\u0107ne poslove, \u010desto bismo iza\u0161le napolje, na na\u0161u klupu ispred ku\u0107e. Se\u0107am se kako smo sedeli na toj drvenoj klupi, okrenute prema ulici. Bila je prometna, ulica kojom su prolazila vozila i ljudi iz sela. Za mene je to bila zabava, prozor u \u0161iri svet koji je bio tamo negde, iza na\u0161eg sela. Posmatrale smo kola kako prolaze, brojale ih, i kroz tu igru vreme bi letelo.\u00a0 Majka je volela razgovore sa me\u0161tanima. Kada bi neko pro\u0161ao ulicom, pozdravila bi ga, zapo\u010dela pri\u010du o svakodnevnim stvarima. To su bile jednostavne re\u010di, ali tako pune \u017eivota i topline. <\/span><\/p>

\u010cini mi se da je majka imala dar da svima unese mir u srce, onako kako je meni unosila svakog dana. Njen smeh, njena blagost i sve te male igre i obi\u010daji, ostali su urezani u meni kao najlep\u0161e uspomene iz tog vremena. Zbog nje je moje detinjstvo, ma koliko skromno bilo, bilo ispunjeno toplinom.<\/span><\/p>

Bila je vi\u0161e od bake \u2013 bila je moj oslonac, moja prva u\u010diteljica i prijatelj. Bila je to neka tiha sre\u0107a. Ona koja se ne meri stvarima, ve\u0107 onim nevidljivim, a najve\u0107im \u2013 ljubavlju.<\/span><\/p>

\"\"<\/p>

\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>

Scena 4:<\/span><\/strong><\/h3>

Otac \u2013 Senka koja je ostavila trag<\/strong><\/h3>
\u00a0<\/div>
\u00a0Moj otac nikada nije bio prisutan u mom \u017eivotu, ali njegova senka pratila me je svuda. Kao nevidljivi trag, kao rana koja nikada nije zarasla, tiho je oblikovao delove mene, iako ga nisam ni poznavala.<\/div>
\u00a0<\/div>
Kada sam bila dete, nisam razumela \u0161ta zna\u010di\u00a0 imati oca. Ose\u0107ala sam to kroz druge \u2013 kroz drugarice koje su imale svoje tate, koje su pri\u010dale kako ih nose na ramenima, kako ih \u0161tite, grle i vole. Njihovi o\u010devi su bili stubovi porodica, oslonci, a moj?<\/div>
\u00a0<\/div>
Moj je bio praznina, ti\u0161ina koju niko nije \u017eeleo da spominje.<\/div>
\u00a0<\/div>
\u010cula sam pri\u010de o njemu, ali te pri\u010de nisu imale toplinu. Govorili su mi da je bio \u010dovek koji je izgubio put jo\u0161 kao dete. Ro\u0111en kao vanbra\u010dno dete, nosio je teret sramote u vremenu kada to nije bilo prihva\u0107eno. Njegova majka, moja baba Jela, bila je mlada i ranjiva, pa nije znala kako da se nosi sa osudom sveta. Deda ga je kasnije prihvatio, ali umesto ljubavi, davao mu je materijalno \u2013 kao da se ljubav mo\u017ee kupiti. Tako je moj otac postao \u010dovek kome je sve bilo dato, osim onoga \u0161to je najva\u017enije \u2013 ljubavi. Odrastao je praznih ruku, praznog srca, sa prazninom koja ga je jednog dana progutala. Ta praznina pravila je pukotine u njegovoj du\u0161i, a on ih je poku\u0161avao zalepiti alkoholom i besom.<\/div>
\u00a0<\/div>
Kada je moja mama u\u0161la u njegov \u017eivot, bila je mlada, zaljubljena, puna nade. Volela ga je onako kako samo mlada devojka mo\u017ee voleti \u2013 slepo i bezuslovno. On je bio \u0161armantan, popularan, volelo ga je celo selo. Ali taj \u0161arm je bio samo maska. Ispod te maske krio se \u010dovek pun nesigurnosti, tuge i besa koji nije znao kako da kontroli\u0161e. Pri\u010dali su mi kako se ljubav izme\u0111u njih pretvorila u pakao. Mama je bila njegova \u017ertva, njegova meta.<\/div>
\u00a0<\/div>
Njegova ljubomora je bila bez granica, njegov bes nezaustavljiv. No\u0107u bi se budio iz sna, pijan, vi\u010du\u0107i na nju zbog ne\u010dega \u0161to je sanjao. Tukao je jer je u snovima video njenu \u201eizdaju\u201c. Tukao je jer nije znao druga\u010dije. Tukao je jer je bio \u010dovek koji nije umeo da voli.<\/div>
Mama ga je volela dugo, du\u017ee nego \u0161to je trebalo. I trpela je. Trpela dok nije mogla vi\u0161e. A onda je baba stala pred njega, kao lavica, i prijavila ga. On je oti\u0161ao \u2013 zauvek.<\/div>
Ali \u010dak i kad je oti\u0161ao, nije oti\u0161la njegova senka. Njegova senka \u017eivela je u re\u010dima koje sam slu\u0161ala: \u201eIsta si kao on\u201c, govorila bi mi mama kad bi bila ljuta ili umorna. Te re\u010di su me bolele vi\u0161e od svega. Kao dete, nisam znala \u0161ta to zna\u010di. Samo sam znala da nije lepo. Kao da su moji glas, moje igre, moja radost bile \u201enjegove\u201c. Kao da sam nasle\u0111em kriva za ono \u0161to nisam birala.<\/div>
\u00a0<\/div>
Odrastala sam sa tom prazninom, sa tim pitanjem: ko je bio moj otac? Da li sam zaista ista kao on?<\/div>
\u00a0<\/div>
Godinama sam poku\u0161avala da na\u0111em odgovore. Tra\u017eila sam ga u pri\u010dama koje su drugi govorili, tra\u017eila ga u sebi. Ose\u0107ala sam njegov nedostatak svaki put kada mi je trebao neko da me za\u0161titi, da mi pru\u017ei sigurnost. Ali sada, kada se osvrnem unazad, vidim ga onakvog kakav je bio \u2013 \u010doveka kojeg niko nije nau\u010dio da voli. On nije znao druga\u010dije. Nije umeo. I prvi put ose\u0107am saose\u0107anje prema njemu.<\/div>
\u00a0<\/div>
Zami\u0161ljam ga kao malog de\u010daka, nesigurnog i izgubljenog, kako poku\u0161ava da prona\u0111e mesto u svetu koji ga odbacuje. Shvatila sam da njegova senka nije moja. Shvatila sam da ne moram nositi njegovu bol kao svoju. Ja nisam on. Ja sam ja. I danas, dok pi\u0161em o njemu, prvi put mu opra\u0161tam. Opra\u0161tam mu jer znam da nije mogao bolje. Opra\u0161tam mu jer znam da je bio samo \u010dovek slomljenog srca. Ali najvi\u0161e od svega, opra\u0161tam sebi. Sebi, jer sam godinama nosila teret njegove senke, jer sam verovala da moram dokazati da vredim.<\/div>
\u00a0<\/div>
Danas znam \u2013 vredim sama po sebi, ne uprkos njemu, ve\u0107 zbog sebe. Njegova senka je deo pro\u0161losti, ali ja sada biram svetlost.<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>
\"\"<\/div>
\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>
<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
\u00a0<\/div>

\u00a0<\/h3>

Scena 5: <\/strong><\/h3>

Tata na mom ro\u0111endanu \u2013 Iluzija sre\u0107ne porodice<\/strong><\/h3>

Bio je prole\u0107ni dan, moj ro\u0111endan. Vazduh je mirisao na cve\u0107e i novu travu, a ja sam tr\u010dala ku\u0107i iz \u0161kole, sva sre\u0107na i ushi\u0107ena. Drugari su mi se pridru\u017eili na putu i pri\u010dali smo o popodnevu koje je pred nama \u2013 slavlje, torta, smeh, i ja, glavna zvezda tog dana.<\/p>

Ulazim u dvori\u0161te, zadihana, rumenih obraza, a jo\u0161 sa kapije vidim kroz prozor ne\u0161to \u0161to me je potpuno zaustavilo. Tata. On sedi za stolom u kuhinji, dok baba zavr\u0161ava ru\u010dak. \u010cinilo se kao da vreme staje. Nisam ga videla dugo, predugo. U trenu sam zaboravila na sve \u2013 i na tortu koju treba da ukrasim, i na drugare koji \u0107e do\u0107i, i na poklone. Bila sam samo mala devoj\u010dica kojoj je tata do\u0161ao ku\u0107i.<\/p>

Tr\u010dala sam kroz dvori\u0161te, ushi\u0107ena, vri\u0161te\u0107i od sre\u0107e. \u201eTata, tata!\u201c Grlila sam ga, ljubila njegove obraze, onako kako dete mo\u017ee, sa svom snagom svoje ljubavi. On se sme\u0161kao. Taj osmeh je bio blag, ali prazan, kao slika koja ne govori ni\u0161ta. Sedeo je uko\u010den, nezainteresovan, kao da ne pripada ni tu, ni meni. Ali ja tada to nisam \u017eelela da vidim. Nisam htela da priznam sebi da je taj susret bio hladan, da nije doneo ono \u0161to sam o\u010dekivala. Baba je to sve prime\u0107ivala. Stajala je kraj \u0161poreta, poku\u0161avaju\u0107i da deluje mirno, ali znam da joj je srce pucalo zbog mene. Znala je da \u0107e taj trenutak, koliko god kratak, na kraju boleti. Znala je da \u0107e iluzija koju grlim u tom zagrljaju zavr\u0161iti suzama. Po\u010deli su da dolaze moji drugari. Svaki put kada bi mi neko dao poklon, tr\u010dala bih tati, puna ponosa i radosti, da mu poka\u017eem. Moje male o\u010di gledale su ga sa \u017eeljom da se i on raduje, da se nasmeje, da me zagrli i ka\u017ee da je ponosan na mene. Ali on je sedeo, i dalje drven, dalek. \u201eNemoj to da radi\u0161,\u201c rekla mi je mama tiho, stegnutog glasa. \u201eMo\u017eda mu je neprijatno \u0161to nije doneo ni\u0161ta.\u201c Te re\u010di su me presekle. Ose\u0107ala sam se krivom. Nisam \u017eelela da ga povredim, da mu bude neugodno. Nisam \u017eelela da tata misli da sam pohlepna ili nezahvalna.<\/p>

Tada sam prvi put osetila kako radost mo\u017ee da se pretvori u tugu u samo jednom trenutku. Nisam tr\u010dala vi\u0161e. Samo sam kraji\u010dkom oka gledala prema njemu, tra\u017ee\u0107i njegov pogled, tra\u017ee\u0107i sebe u njemu. Tata je sedeo sa mamom i babom jo\u0161 neko vreme, a ja sam se igrala sa drugarima u dvori\u0161tu, pretvaraju\u0107i se da sam sre\u0107na. Ali svaki put kada bih se zaigrala, pogledala bih ka njemu, o\u010dekuju\u0107i da mi mahne, da mi namigne, da se nasme\u0161i \u2013 bilo \u0161ta.<\/p>

A onda ga nije bilo. Tiho, bez pozdrava, bez re\u010di, oti\u0161ao je.<\/p>

Nestao je ba\u0161 kao i svaki put pre toga. Baba mi je rekla da su mama i on oti\u0161li u selo, kao da nije htela da mi slomi srce odmah. Ja sam je tada gledala s nadom. Nadom da \u0107e se vratiti zajedno. Ispratila sam drugare i sela sa babom pored prozora. Sela sam i pri\u010dala joj sve \u0161to bih \u017eelela da se dogodi. \u201eMo\u017eda \u0107e se vratiti s mamom,\u201c govorila sam, dok mi je glas drhtao od euforije. \u201eMo\u017eda \u0107e sada sve biti druga\u010dije. Mo\u017eda \u0107e ostati. Mo\u017eda \u0107e mama biti sre\u0107na, pa \u0107emo svi zajedno ve\u010derati.\u201c Baba je \u0107utala. Samo je tiho plakala, misle\u0107i da je ne prime\u0107ujem.<\/p>

\u010cekala sam. \u010cekala sam do iznemoglosti, zure\u0107i kroz prozor, zami\u0161ljaju\u0107i ih kako dolaze zajedno, nasmejani, kao prava porodica. Zami\u0161ljala sam da tata ulazi u ku\u0107u i grli me, da mi govori kako mu je \u017eao \u0161to nije bio tu, da obe\u0107ava da \u0107e sada sve biti druga\u010dije. Ali mama se vratila sama. Bez tate. U tom trenutku shvatila sam, makar samo naivnim delom svog de\u010dijeg srca, da on ne\u0107e biti tu. Da se ne\u0107e promeniti. Da ne\u0107e ostati. Moja iluzija sre\u0107ne porodice sru\u0161ila se tog dana, kao stara ku\u0107a pod naletom vetra. Mama nije mnogo pri\u010dala. Ni ja. Samo sam se povukla\u00a0 u svoj krevet, zavukla pod \u0107ebe i tiho plakala.<\/p>

To je bio poslednji put\u00a0 da sam sebi dozvolila da verujem da \u0107e ostati.<\/p><\/div>

\"\"<\/div><\/div>
\u00a0<\/div>

\u00a0<\/h3>

Scena 6: <\/strong><\/h3>

Iluzija koja boli<\/strong><\/h3><\/div>

Kasnije, mnogo godina kasnije, saznala sam da on tada nije ni znao da mi je tog dana ro\u0111endan.<\/p>

To saznanje bilo je kao hladan vetar koji mi je prodrmao du\u0161u, jer se sve ono \u0161to sam ose\u0107ala tada vratilo \u2013 jo\u0161 ja\u010de, jo\u0161 bolnije. Se\u0107am se sebe kako tr\u010dim ka njemu, ponosno mu pokazujem poklone koje sam dobila, \u017eeljna njegove pa\u017enje, njegovog osmeha, njegovog priznanja. Ali tada nisam shvatala \u2013 on nije bio tu zbog mene. Nisam to \u017eelela da vidim, niti sam mogla. Meni je tada bio samo tata koji je \u201edo\u0161ao ku\u0107i\u201c i ja sam sve dala, svu svoju ljubav, kao da \u0107e ga ta moja ljubav zadr\u017eati.<\/p>

Ose\u0107ala sam se krivom. Krivom zbog poklona koje sam pokazivala, krivom \u0161to sam mislila da mu je mo\u017eda neprijatno jer nije ni\u0161ta doneo. Moje detinje srce nije znalo druga\u010dije nego da krivicu prebaci na sebe. Nisam \u017eelela poklone. Nisam \u017eelela ni\u0161ta osim njega \u2013 njegove pa\u017enje, njegove ljubavi, njegovog glasa koji bi rekao: \u201eSre\u0107an ro\u0111endan, \u0107erko.\u201c Ali taj glas nikada nije do\u0161ao.<\/p>

Godinama sam se pitala: za\u0161to me nije voleo? Za\u0161to nisam bila dovoljna? \u0160ta sam pogre\u0161no uradila? Bila sam dete koje je poku\u0161avalo da shvati ono \u0161to dete ne mo\u017ee da shvati \u2013 da ljubav koju sam \u017eelela nije do mene, ve\u0107 do njega. Ali tada nisam znala. Ose\u0107ala sam samo bol. Bol zbog praznine koju je ostavio, zbog toga \u0161to je odlazio svaki put kada bi trebalo da ostane. Nisam zaslu\u017eila da imam tatu, govorila sam sebi, nisam bila vredna njegove ljubavi.<\/p>

Tog dana, te prole\u0107ne ve\u010deri, ne\u0161to se u meni zatvorilo. Ne\u0161to je puklo i po\u010delo da se zatvara u zidove koje sam godinama podizala oko srca. Zidove koji su me \u0161titili od bola, ali i od ljubavi. Nau\u010dila sam da ne o\u010dekujem, da ne tra\u017eim, da se ne nadam. Nau\u010dila sam da volim izdaleka i da nisam dostojna ljubavi.<\/p>

Ta scena \u2013 moj tata koji sedi, distanciran i hladan, ja koja tr\u010dim ka njemu sa poklonima u rukama i srcem na dlanu \u2013 ostala je duboko urezana u meni.<\/p>

Postala je rana koja me je oblikovala, koja me je u\u010dila kako da se povu\u010dem kad previ\u0161e boli, kako da ne pokazujem previ\u0161e, kako da se pravim da mi ne treba ono \u0161to najvi\u0161e \u017eelim. Dugo sam verovala da nisam bila dovoljna da bi me voleo. Danas znam \u2013 to nije bila istina. Ali istina do\u0111e tek kasnije, kada se prestane\u0161 boriti protiv sopstvenih rana i po\u010dne\u0161 da ih gleda\u0161 onakvima kakve jesu. Tog dana izgubila sam iluziju o sre\u0107noj porodici.<\/p>

Ali nisam izgubila sebe. U meni, duboko skrivena, ostala je devoj\u010dica koja veruje u ljubav, koja veruje da je vredna. I sada, dok pi\u0161em ove re\u010di, grlim je i \u0161apu\u0107em joj: Ti si uvek bila dovoljna. Ti si uvek bila vredna. Tvoja vrednost nije zavisila od njegove ljubavi. To je lekcija koju sam nau\u010dila godinama kasnije, ali nikada nije bilo kasno da se ta rana zale\u010di.<\/p><\/div><\/div><\/div>

\"\"<\/p>

\u00a0<\/p><\/div>

\u00a0<\/h3>

Scena 7: <\/strong><\/h3>

Mama – Devoj\u010dica sa o\u010dima srne<\/strong><\/h3><\/div><\/div><\/div><\/div>

Godina je 1963. U jednom skromnom, pra\u0161njavom selu, negde izme\u0111u ti\u0161ine ravnice i svakodnevnog \u017eivota, rodila se mala kovrd\u017eava devoj\u010dica. Imala je o\u010di poput srne \u2013 krupne, tamne i pune ne\u010deg \u0161to se ne mo\u017ee opisati re\u010dima. Kao da su te o\u010di ve\u0107 tada znale za bol, za te\u017einu koja \u0107e joj obele\u017eiti \u017eivot. Bila je stidljiva, tiha, devoj\u010dica koja je spu\u0161tala glavu \u010dim bi joj se neko obratio. Kao da se ve\u0107 tada nau\u010dila skrivati \u2013 iza svoje majke, iza sopstvenih misli, iza senki te skromne ku\u0107e koja je bila vi\u0161e skloni\u0161te nego dom. Njen svet nije bio ne\u017ean.<\/p>

Moj deda, njen otac, nosio je u sebi neku te\u017einu koja se nije mogla izgovoriti, a izlaz iz te te\u017eine pronalazio je u alkoholu. Alkohol mu je bio saputnik, saveznik u ve\u010dernjim satima kad bi se vra\u0107ao ku\u0107i sa posla. Vrata bi se otvarala naglo, besno, a ku\u0107a bi se tresla pod te\u017einom njegovih koraka. Vika, psovke i udarci \u2013 postali su deo svakodnevice. Moja baka, tada mlada \u017eena, nije imala gde da pobegne. Bila je zid na koji se lomila njegova frustracija. Mala kovrd\u017eava devoj\u010dica, moja mama, slu\u0161ala je sve to, stegnuta u \u0107o\u0161ku sobe, prepla\u0161ena i premala da i\u0161ta razume, a opet dovoljno stara da sve ose\u0107a.<\/p>

Zami\u0161ljam je kako hvata maj\u010dinu suknju, kako tra\u017ei ne\u0161to \u0161to bi je smirilo \u2013 toplinu, sigurnost, re\u010di koje \u0107e joj re\u0107i da \u0107e sve biti u redu. Ali tih re\u010di nije bilo. Samo ti\u0161ina posle vike. Samo suze koje se nisu brisale.\u00a0<\/p>

Onda je do\u0161ao taj dan. Pri\u010da koja se prenosi, gotovo kao legenda, ali bolno stvarna u svakom detalju. Moj deda, pijan i besan, rekao je konobarici da ide ku\u0107i da \u201eubije \u017eenu i decu\u201c. Mo\u017eda je mislio ozbiljno, mo\u017eda je to bio samo bes u alkoholu. Ali sudbina nije dozvolila da zavr\u0161i ono \u0161to je naumio. Seo je na svoj motor, nesiguran i gnevom zaslepljen, a kamion koji ga je pokupio na putu zaustavio je njegov \u017eivot. Tako je moj deda umro, a ku\u0107a je ostala u ti\u0161ini.<\/p>

Mojoj baki je ostao \u017eivot \u2013 te\u017eak, siroma\u0161an.\u00a0 Bila je mlada udovica, sa dvoje dece i praznim rukama. Njene ruke postale su \u017euljevite, izgrebane, umorne od kopanja tu\u0111ih njiva i pomaganja drugima za koji dinar. Nije se predala, ali njena borba zna\u010dila je da nije bilo puno mesta za ne\u017enost. Moja mama, devoj\u010dica koja je sve to gledala, pratila je svoju majku svuda. Tra\u017eila je ljubav. Tra\u017eila je da je neko primeti, da je neko zagrli, da joj ka\u017ee da je va\u017ena. Ali baka, preoptere\u0107ena brigama i borbom za opstanak, nije imala vremena ni snage. Nesvesna, odgurivala bi mamu, ne shvataju\u0107i koliko jedna mala devoj\u010dica pati zbog tih odbijanja.<\/p>

Te rane, ta povla\u010denja, oblikovala su moju mamu. Nau\u010dila je da \u0107uti. Nau\u010dila je da ne tra\u017ei. Nau\u010dila je da se povu\u010de u sebe, gde niko ne mo\u017ee da je odbije. Bila je dete koje nije dobilo ljubav, a postala je \u017eena koja nije znala kako da je pru\u017ei.<\/p>

Sada, dok razmi\u0161ljam o tome, vidim tu malu kovrd\u017eavu devoj\u010dicu sa o\u010dima srne. Vidim je kako stoji u uglu, kako ste\u017ee maj\u010dinu suknju, kako tra\u017ei ne\u0161to \u0161to nikada nije dobila. Razumem je. Razumem i svoju mamu<\/p>

. I kroz sve te generacije bola, sada shvatam \u2013 ona je dala sve \u0161to je znala. Nije znala druga\u010dije. Nije imala od koga da nau\u010di. Mamin \u017eivot, njeno detinjstvo, njene ti\u0161ine \u2013 sve su to postali delovi mene.<\/p>

Ali sada, sada imam priliku da ispri\u010dam njenu pri\u010du. Da je razumem. I da kroz to razumevanje prona\u0111em mir.<\/p>

\u00a0<\/p><\/div>

\"\"<\/p><\/div><\/div>

Scena 8:<\/strong><\/h3>

Pri\u010da pre mog ro\u0111enja \u2013 Sudbina na raskrsnici<\/strong><\/h3>

Moja mama je bila jo\u0161 devoj\u010dica kada se zaljubila u mog tatu. On je bio druga\u010diji od drugih mladi\u0107a u selu \u2013 dve godine stariji, zgodan, \u0161meker kakav je bio redak u to vreme. Dru\u017eio se sa njenim bratom, pa ga je \u010desto vi\u0111ala. Isprva, on nije ni prime\u0107ivao malu, povu\u010denu devoj\u010dicu sa kovrd\u017eavom kosom i stidljivim pogledom, ali sudbina ih je vremenom spojila. Zaljubili su se \u2013 iskreno i mladala\u010dki, onako kako se voli prvi put, bez straha i bez rezerve.<\/p>

Njihova ljubav je rasla me\u0111u prijateljima, u istom dru\u0161tvu, kroz smeh, muziku i dane mladosti. Ali u pozadini te idile, tamne senke su po\u010dele da se \u0161ire. Moj tata je sve vi\u0161e tonuo u poroke. U po\u010detku, mama to nije razumela. Nije videla znakove, ili ih je mo\u017eda \u017eelela ignorisati. Ljubav je \u010desto slepa, a ona ga je volela svim srcem.<\/p>

Vremenom, njegova ljubomora postala je tamna strana njihove veze. Njegove re\u010di postale su te\u0161ke, ruke nemirne, a o\u010di zamagljene alkoholom. Moja mama, mlada i prepla\u0161ena, po\u010dela je da shvata ko je on i \u0161ta postaje. I onda, jednog dana, saznala je da je trudna.<\/p>

Pla\u0161ila se. Pla\u0161ila se budu\u0107nosti, onoga \u0161to \u0107e do\u0107i, pla\u0161ila se mu\u0161karca kojeg voli, a koji joj nanosi bol. Znala je da je zaglavljena izme\u0111u ljubavi i straha. Donela je odluku. Oti\u0161la je kod lekara i zakazala abortus.<\/p>

Tri dana delila su mene od nepostojanja. Tri dana bila sam tek mogu\u0107nost koju je sudbina dr\u017eala na tankoj niti. Ali sudbina ponekad prona\u0111e put do srca kroz ljude koji umeju da vide ono \u0161to mi sami ne mo\u017eemo. Posle pregleda, moja mama je svratila kod svoje sestre, koja je \u017eivela blizu bolnice. Njena sestra, moja tetka, bila je druga\u010dija. U njenim re\u010dima bilo je ne\u017enosti, empatije, snage koja je mojoj mami tada bila potrebna.<\/p>

\u201eTo dete je zaslu\u017eilo da se rodi. To je tvoje dete. \u0160ta god bilo, rodi ga sebi,\u201c rekla joj je tetka, sa suzama i osmehom istovremeno. Mo\u017eda je ba\u0161 te re\u010di, tog dana, pokrenula ljubav u mojoj mami koju je strah dotad ugu\u0161io. Mo\u017eda je prvi put osetila da nisam gre\u0161ka, da nisam teret.<\/p>

I tako sam do\u0161la na svet. Zahvaljuju\u0107i mojoj tetki, zahvaljuju\u0107i tom jednom trenutku u kojem se \u017eivot prelomio. Moja mama nije oti\u0161la na abortus. Odlu\u010dila je da mi da \u0161ansu. Ali ta odluka, koliko god va\u017ena i sudbonosna, nije zna\u010dila da je mama bila spremna.<\/p>

Kroz \u017eivot sam \u010desto ose\u0107ala da nisam dete koje je ro\u0111eno iz radosti, ve\u0107 dete koje je \u201emoralo da bude\u201c. Znala sam da se na\u0161alim na svoj ra\u010dun, govore\u0107i da sam dete \u201epropalog abortusa\u201c, ali ispod te \u0161ale krila se istina koja me je bolela. Ose\u0107ala sam je u svemu. U maminoj ti\u0161ini, u njenoj distanci, u njenim brigama koje nisu ostavljale mesta za toplinu.<\/p>

Nisu moji roditelji bili odu\u0161evljeni mojim dolaskom na svet, i to je ostavilo trag na meni. Nosila sam taj ose\u0107aj kao tiho, neizgovoreno breme. Kao da sam ceo \u017eivot poku\u0161avala da doka\u017eem da zaslu\u017eujem da budem ovde. Da zaslu\u017eujem ljubav.<\/p>

Ali sada, dok se vra\u0107am kroz ove pri\u010de, shvatam ne\u0161to drugo. Moja mama, ona ista devoj\u010dica sa o\u010dima srne, nije znala bolje. Nosila je svoje strahove i svoje rane, prenela ih je nesvesno na mene. Ipak, ona je donela odluku da me rodi. Da mi pru\u017ei \u017eivot, koliko god bio nesavr\u0161en.<\/p>

Mo\u017eda ljubav nije izgledala onako kako sam \u017eelela. Mo\u017eda nisam bila dete koje je do\u010dekano sa ushi\u0107enjem. Ali sada znam \u2013 postojim. I ba\u0161 zato \u0161to postojim, sada biram da prona\u0111em ljubav u sebi.<\/p>

\u00a0<\/p><\/div>

\"\"<\/p>

\u00a0<\/h3>

\u00a0<\/h3>

Scena 9: <\/strong><\/h3>

Detinjstvo \u2013 Glas koji nije smeo da se \u010duje<\/strong><\/h3>

Se\u0107am se mame kako dolazi s posla. Njeni koraci na ulazu bili su znak da prestanemo sa svime \u0161to radimo, da sakrijemo svoj nered, da uhvatimo vazduh i pripremimo se. Baba i ja smo znale \u2013 njen dolazak je bio kao dolazak inspekcije. Nikada nismo znale kakva \u0107e mama u\u0107i kroz vrata, ali naj\u010de\u0161\u0107e je bila ljuta. O\u0161tar glas ispunjavao je ku\u0107u, dok je grdila zbog neobavljenih ku\u0107nih poslova, zbog sitnica koje joj smetaju. Bila je umorna, preoptere\u0107ena, ali ja to tada nisam shvatala.<\/p>

Videla sam samo njeno nezadovoljstvo koje je poput vetra gasilo moj plamen. Kretala bi se po ku\u0107i, vi\u010du\u0107i, sklanjaju\u0107i, sve dok se umor ne bi spustio na nju kao teret. Onda bi legla da spava. Taj deo dana bio mi je najte\u017ei. Njeno nezadovoljstvo bilo je poput te\u0161kog pokriva\u010da koji se prebacivao i na mene. \u010cekala sam da se probudi, nadaju\u0107i se da \u0107e biti bolje volje. Kada bi se kona\u010dno probudila, tra\u017eila bih svaku priliku da joj se pribli\u017eim. Tada bih pri\u010dala, do besvesti. Pri\u010dala bih o svemu, samo da privu\u010dem njenu pa\u017enju, da je zabavim, da bude ponosna na mene. U mom srcu, sve je vapilo za njenim osmehom, za re\u010dima koje bi rekle: “Bravo, ti si posebna.” Ali umesto osmeha, mama bi se umorila od mojih re\u010di. Videla bih to u njenim o\u010dima, u na\u010dinu na koji se okretala ka svojim obavezama.<\/p>

Odlazila bih tada, ose\u0107aju\u0107i se kao ku\u010de koje nije dobilo ono \u0161to mu je najpotrebnije \u2013 malo pa\u017enje i ljubavi. Ipak, nisam tugovala dugo. U\u010dila sam da se sama igram. Moja ma\u0161ta bila je moj spas. Sama sam sebe znala da ubedim u \u010duda koja sam stvarala u svojoj glavi. Verovala sam u pri\u010de o Deda Mrazu. Ube\u0111ivala sam sebe i svoje drugare da u \u0161ahtu blizu ku\u0107e \u017eive Nind\u017ea kornja\u010de i da \u0107e se jednog dana pojaviti. Sedeli smo i \u010dekali, osmi\u0161ljavali njihove tajne misije i pravili avanture koje su \u017eivele samo u na\u0161im mislima. Bila sam radosno dete, puno \u017eivota, puno ljubavi. Svako jutro budila sam se sa pesmom. Pevala sam dok doru\u010dkujem, dok obuvam cipele, dok pravim svoje male igre. Ali mamu je to nerviralo. Volela je ti\u0161inu. Kada bi me pogledala onim pogledom koji ne ostavlja prostora za igru, prestajala bih da pevam. Moj glas bi utihnuo, a ja bih sakrila radost koja je treperila u meni.<\/p>

Volela sam da pi\u0161em. Bila sam kreativna. Pisala sam pesme, delila ih sa mamom, o\u010dekuju\u0107i podr\u0161ku, ne\u0161to lepo \u0161to \u0107e me podsta\u0107i da nastavim. Ali ona je govorila da su moje pesme \u201enjanjave\u201c, bez veze. Tako sam prestajala i da pi\u0161em. Najvi\u0161e me bolelo kada bi rekla da sam dosadna ili da sam “ista kao moj tata”. Nisam tada razumela \u0161ta to zna\u010di, ali iz njenog tona\u00a0 bilo je jasno da to nije kompliment.<\/p>

Te re\u010di su se talo\u017eile u meni, svaka kao kamen\u010di\u0107 koji se polako gomilao. Kritike su me gu\u0161ile, gasile ono dete u meni koje je samo \u017eelelo da voli i bude voljeno. Nisam tada shvatala da su njene re\u010di bile odraz njenih rana, a ne moje vrednosti.<\/p>

Ali kako dete mo\u017ee to da razume? Sve \u0161to sam znala bilo je da nije u redu da pevam, da pi\u0161em, da budem radosna. I polako sam prestajala. Nau\u010dila sam da uti\u0161am sebe, da se povu\u010dem, da sakrijem delove sebe koje mama nije umela da prihvati. Ipak, u tim tihim trenucima, dok sam se igrala sama, ma\u0161taju\u0107i o \u010dudima, ostajala je ona iskra u meni koja nikada nije nestala. Bila sam dete koje se nije predavalo, iako\u00a0 nije bilo lako.<\/p>

\u00a0<\/p><\/div>

\"\"<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

Scena <\/strong>10 <\/strong>:\u00a0<\/strong><\/h3>

“Prole\u0107ni rituali i miris doma”<\/strong><\/h3>

Svako seosko doma\u0107instvo ima svoju pri\u010du, a na\u0161a ku\u0107a imala je dve: jedno dvori\u0161te za \u017eivot, drugo za pre\u017eivljavanje. Prvo, ono ispred ku\u0107e, bilo je tiho uto\u010di\u0161te sa travom i drvetom koje je davalo hlad tokom vrelih letnjih dana. Drugo, iza, bilo je sasvim druga\u010dije \u2013 radno, bu\u010dno i \u017eivo. Tamo su se okupljale koko\u0161ke koje je majka pazila kao decu, pili\u0107i koji su tr\u010dkarali oko njenih nogu, a ponekad, i neko prasence. Ako bi se desilo da ga kom\u0161ijska krma\u010da odbaci, moja majka bi ga donela ku\u0107i i othranila na fla\u0161icu, kao pravu bebu. Bilo je sme\u0161no, a u isto vreme tu\u017eno \u2013 kako bi to malo prase, razma\u017eeno i naviknuto na majkinu pa\u017enju, odbijalo da jede ukoliko ona ne sedi pored njega. I raslo bi tako, postajalo prava svinja, ali opet, zavisno od majke. I svake godine dolazio bi onaj dan kada se sve zavr\u0161ava. Mesar bi dolazio u dvori\u0161te, a majka bi stajala sa strane, u suzama, jau\u010du\u0107i kao da je izgubila dete. Meni se to kidalo du\u0161u. Gledala bih kroz prozor, skrivaju\u0107i suze, jer i ja sam ose\u0107ala bol. Ali, posle, kad bi se sve zavr\u0161ilo, majka bi povratila snagu. Stala bi uspravno, onako crvena u licu, i sa ponosom govorila: \u201eSad smo mirne, jeja moja. Imamo za zimu, ne moram vi\u0161e da brinem.\u201c U njenim re\u010dima bilo je ne\u010deg ute\u0161nog, kao da su sve suze bile opravdane pred ose\u0107ajem sigurnosti.<\/p>

Ono \u0161to mi je jo\u0161 vi\u0161e grejalo srce bila je na\u0161a ba\u0161ta \u2013 skromna, a opet dovoljna za sve \u0161to nam treba. Nalazila se iza oba dvori\u0161ta, i svakog prole\u0107a postajala bi mesto na\u0161ih rituala. Bilo je to vreme kada smo majka i ja, rame uz rame, sadile. Bosa stopala u vla\u017enoj zemlji, ruke zaronjene u humus, nas dve nagnute nad sitne sadnice koje smo pa\u017eljivo spu\u0161tale u redove. \u201eVidi\u0161, jeja moja,\u201c govorila bi majka, \u201eparadajz mora ovako. Da se primi kako treba.\u201c Volela sam te trenutke. One kada nismo pri\u010dale mnogo, ali kada su na\u0161e ruke govorile sve. I svake godine, pred kraj leta, maj\u010din trud je ra\u0111ao \u010dudo. Paradajz \u2013 ogroman, crven, zreo toliko da si mogao da ga ubere\u0161, onako jo\u0161 topao od sunca, obri\u0161e\u0161 o ko\u0161ulju i zagrize\u0161. Imao je ukus kakav danas ne mogu ni da zamislim, zdrav, so\u010dan, kao da u sebi nosi sve leto. A kada bi do\u0161la jesen, po\u010dinjao je na\u0161 ritual pravljenja paradajza za zimnicu. Cela kuhinja bila je puna mirisa \u2013 paradajz koji se pere, se\u010de, kuva. Ja sam dobila va\u017ean zadatak \u2013 da pazim da ni najmanja mrva zemlje ne padne u kazan. Majka je ponavljala: \u201eSve mora biti \u010disto. Trun\u010dica ako padne, ne valja.\u201c Obletala sam oko nje kao leptir, vredna i ponosna \u0161to mogu da doprinesem. Kuhinja bi bila puna pare, prozori oro\u0161eni, a maj\u010dino lice ozareno. Kada bi zavr\u0161ila, stavila bi ruke na kukove, zadovoljno pogledala red tegli i rekla: \u201eE tako. Sad smo mirne. Jeja moja, ima\u0107emo za zimu.\u201c Gledala sam je tada \u2013 obrazi su joj bili rumeni od pare i zadovoljstva, o\u010di sjajne od postignutog. Bila je sre\u0107na, sigurna, i ja sam tu sre\u0107u upijala kao sunce posle ki\u0161e.<\/p>

Ti na\u0161i rituali, ti trenuci, nau\u010dili su me ne\u010demu va\u017enom. Da sre\u0107a ne mora biti velika ni skupa. Nekad je dovoljna jedna tegla paradajza i ose\u0107aj da smo, bar na kratko, mirne.<\/p>

\"\"<\/p>

\u00a0<\/h3>

Scena 11:<\/strong><\/h3>

\u0160kola, dru\u017eenje i moje male bitke<\/strong><\/h3>

\u0160kolu sam volela \u2013 ne zbog knjiga i ocena, ve\u0107 zbog dru\u0161tva. U prvim razredima bila sam dobar \u0111ak, volela sam da u\u010dim, sa \u017earom re\u0161avala zadatke i upijala nova saznanja. Ali kako su godine prolazile, ne\u0161to se promenilo. U\u010denje mi je postalo dosadno, teret koji nisam \u017eelela da nosim. Sve drugo bilo mi je zanimljivije \u2013 dru\u017eenje, igre, svet izvan u\u010dionice koji je zvao na pustolovine. Mama je bila neumorna u poku\u0161ajima da me natera da u\u010dim. Grdila me, govorila kako ja \u201eionako nemam ni\u0161ta\u201c i da \u201esve zavisi samo od mog rada\u201c. Znam da je to govorila iz brige, iz \u017eelje da uspem i izgradim ne\u0161to bolje za sebe. Ali njene re\u010di nisu motivisale \u2013 bolele su. Usadjivale su u mene ose\u0107aj bezvrednosti, te\u017eine koju nisam znala kako da nosim. U meni je rastao otpor prema u\u010denju, kao inat prema svetu u kojem ni\u0161ta nije bilo dovoljno dobro.<\/p>

Ali me\u0111u prijateljima \u2013 tu sam pronalazila sebe. Bila sam vesela, razdragana i puna energije. Dru\u0161tvo mi je bilo kao lek, kao beg od tih te\u0161kih ose\u0107anja. Uvek sam imala drugare oko sebe. I\u0161li smo po sokacima, tr\u010dali kroz pra\u0161njave ulice, istra\u017eivali svaki \u0107o\u0161ak na\u0161eg malog sveta. Na\u0161e omiljeno mesto bilo je jedno veliko, staro drvo. To drvo je bilo vi\u0161e od igre. Penjali smo se po njegovim granama kao da osvajamo planine. Tamo smo sedeli, jeli lubenice, smejali se, a nekada \u010dak i \u010ditali lektiru \u2013 jer je pod kro\u0161njom, sve delovalo lak\u0161e i lep\u0161e.<\/p>

\"\"<\/p>

Uvek sam bila spremna za akciju, ali ba\u0161 zato, \u010desto sam se uvaljivala i u probleme.<\/p>

Se\u0107am se jednog dana kad smo se vozali biciklima ispod nekog nadvo\u017enjaka. Vetar je nosio pra\u0161inu, a negde iz daljine \u010dulo se tiho, slaba\u0161no mjaukanje. Srce mi nije dalo da nastavim dalje. Pod nadvo\u017enjakom sam prona\u0161la dva mala ma\u010deta, upla\u0161ena i gladna. \u201eNe mo\u017eemo ih ostaviti ovde!\u201c rekla sam uporno, i pre nego \u0161to sam i sama shvatila, uzela sam ih u naru\u010dje i ponela ku\u0107i. Mama, naravno, nije bila odu\u0161evljena. Grdila me, vikala, jurila mene i ma\u010di\u0107e kroz ku\u0107u, dok smo se svi smejali toj sceni. Ali \u010dak i u njenom ljutitom glasu, osetila sam da nije mogla da sakrije blagi osmeh. I kad je sve pro\u0161lo, i ona je okrenula na \u0161alu. Ali nije mi dozvolila da ih zadr\u017eim. Nije bilo mesta za jo\u0161 \u017eivota u na\u0161oj ku\u0107i. Ipak, na\u0161la sam re\u0161enje. Kod drugara iz kom\u0161iluka, ma\u010dka se tek bila omacila, i u tom trenutku, kao da se sve spojilo kako treba. Ma\u010dka je prihvatila moja dva spa\u0161ena ma\u010deta kao svoja. Se\u0107am se tog trenutka ponosa. U mom malom svetu, spasila sam \u017eivote. I u tom trenutku, ose\u0107ala sam se dovoljno vredno.<\/p>

\"\"<\/p>

Tako sam ja bila \u2013 dete koje je volelo ljude, \u017eivotinje, smeh i igre. Ose\u0107ala sam radost \u017eivota u svakom njegovom kutku, ali sam \u010desto imala ose\u0107aj da tu radost ne smem da poka\u017eem. Kao da nisam imala pravo da budem toliko sre\u0107na. Ipak, u tim trenucima, sa prijateljima, sa ma\u0161tom koja je bujala, ose\u0107ala sam se slobodno.<\/p>

Bila sam samo ja \u2013 mala devoj\u010dica krupnih zelenih o\u010diju, koja je \u017eelela da voli i bude voljena.<\/p>

\u00a0<\/h3>

Scena:12<\/strong><\/h3>

Bezgrani\u010dna ma\u0161ta detinjstva<\/strong><\/h3>

Detinjstvo je bilo pozornica mojih najsmelijih snova i najve\u0107ih uloga. U mom malom svetu, ni\u0161ta mi nije bilo nemogu\u0107e. Svaki kutak dvori\u0161ta ili sokaka bio je prostor za igru, a ja sam bila sve \u0161to po\u017eelim \u2013 peva\u010dica, mlada, trudnica, pa \u010dak i ozbiljna \u201egospodarica\u201c sa svojom \u201edecom\u201c \u2013 mojim lutkama. Se\u0107am se dana kada bih, s dezodoransom u ruci umesto mikrofona, izlazila na poslagana drva za ogrev. Kao na najve\u0107oj pozornici, pevaju\u0107i iz sveg glasa, zamislila bih da stojim u velikoj dvorani pred hiljadama ljudi. Moj glas je odzvanjao po dvori\u0161tu, dopirao do kom\u0161iluka, a ja bih sigurno mislila da me svi slu\u0161aju, dive\u0107i se mojoj \u201eslavi\u201c.<\/p>

\"\"<\/p>

Nekad bih stavljala maminu belu suknju do poda, zavesu na glavu kao veo i njene \u0161picaste bele cipele, koje sam obo\u017eavala. Bez imalo stida paradirala bih ulicom, zami\u0161ljaju\u0107i sebe kao prelepu mladu, dok su mi pramenovi plave kose virili ispod te zavese.<\/p>

\"\"<\/p>

Majka je bila moj saputnik u svim igrama. Kad bih igrala trudnicu, stavljala bih jastuk pod majicu i dolazila kod nje na \u201ekafu\u201c sa dve lutke u rukama \u2013 mojim \u201ebebama\u201c. Majka bi mi ozbiljno sipala vodu u \u0161oljicu, igraju\u0107i sa mnom kao da je sve stvarno. \u201eKako ste, kom\u0161inice?\u201c pitala bi me, glume\u0107i gostoprimljivu doma\u0107icu. A ja bih, umorna od \u201emaj\u010dinskih obaveza\u201c, smirivala svoje \u201ebebe\u201c i s dubokim uzdahom govorila: \u201eDobro smo, al\u2019 smo besniiii!\u201c Majka bi se smejala do suza i godinama kasnije pri\u010dala tu anegdotu, imitiraju\u0107i moju facu i ton.<\/p>

Nakon \u0161to sam odrasla za igre s majkom, ulicama je pripala glavna uloga u mom \u017eivotu. Moj svet su bile ulice mog sela, gde smo se skupljali, bezbri\u017eni i veseli. Pecali smo \u017eabe po kanalima, upadali u zabokre\u010dinu, pa onako blatnjavi i prepla\u0161eni, tr\u010dali ku\u0107i gde nas je \u010dekala kazna i toplo kupanje.<\/p>

\"\"<\/p>

Skupljali smo pijavice kao trofeje, razmenjivali mirisne sli\u010dice koje su za mene imale miris sre\u0107e. Najvi\u0161e sam volela kad bismo pred ve\u010de i\u0161li u Palanku, ulicu gde se okupljalo celo na\u0161e dru\u0161tvo iz nekoliko ulica. Igrali smo \u201e\u017emurke\u201c, \u201evije\u201c, \u201elastisa\u201c\u00a0 kasnije i \u201emasnih fota\u201c. Nekad bismo \u010dak snimali \u201emuzi\u010dke spotove\u201c, izmi\u0161ljaju\u0107i koreografije i glume\u0107i najve\u0107e zvezde tog vremena. Bila je to i ulica prvih simpatija, prvih zaljubljivanja, onih stidljivih pogleda i sitnih nesta\u0161luka. Ali bio je to i prostor za strahove koje samo deca mogu da osete. Se\u0107am se kako sam gledala doma\u0107i film \u201eGlava \u0161e\u0107era\u201c i tog \u201ecrnog deteta\u201c koje mi je ulivalo neopisiv strah. Drugari su to znali, pa kad bih krenula ku\u0107i pred mrak, oni bi viknuli: \u201ePazi, crno dete!\u201c Tr\u010dala bih tada kroz ulicu kao da me sam \u0111avo juri, srce bi mi udaralo toliko jako da sam mislila da \u0107e isko\u010diti iz grudi.<\/p>

\"\"<\/p>

To su bili najbezbri\u017eniji dani mog \u017eivota. Dani kada su se satima ispunjavali igrom, ma\u0161tom, smehom i sitnim nesta\u0161lucima. Dani kada mi nije bilo potrebno ni\u0161ta vi\u0161e osim drugara, dvori\u0161ta i moje nepresu\u0161ne ma\u0161te. Sve \u0161to bih zamislila, postalo bi stvarno, a taj svet detinjstva bio je ve\u0107i i svetliji od svega \u0161to \u0107e do\u0107i kasnije.<\/p>

Scena 13: <\/strong><\/h3>

Praznici \u2013 Toplina Badnje ve\u010deri <\/strong><\/h3>

\u00a0<\/h3>

Volela sam praznike. U njima je bilo ne\u010deg posebnog, kao da se svet smirio i obukao najlep\u0161e boje samo za nas.<\/p>

Bo\u017ei\u0107 i Uskrs donosili su radost, miris doma i tradiciju koja je u meni budila ose\u0107aj pripadanja. Praznici su bili trenuci kada su obi\u010daji ispunjavali ku\u0107u, a ja sam, makar na kratko, ose\u0107ala sigurnost i toplinu koje su bile toliko retke.<\/p>

Za Badnje ve\u010de, majka \u2013 moja baka, unosila bi slamu u ku\u0107u i prostirala je ispod stola. Takav je bio obi\u010daj. To je bio trenutak koji sam \u010dekala sa rado\u0161\u0107u i sjajem u o\u010dima. Slama je mirisala na ne\u0161to drevno, na pri\u010de iz davnina, na obi\u010daje koji spajaju pro\u0161lost i sada\u0161njost. Volela sam kako je sve izgledalo tada \u2013 ku\u0107a je postajala posebna, druga\u010dija. Majka bi spremala posnu ve\u010deru \u2013 ribu, poga\u010du, orase, a sutra, za Bo\u017ei\u0107, sarmice koje bi se lagano kr\u010dkale na “Smederevcu”. Nije bilo praznika bez te vatre, koja se te no\u0107i nije gasila. Vatra je pucketala tiho, kao da i ona pri\u010da svoje pri\u010de, dok se miris sarme \u0161irio kroz sobu, me\u0161aju\u0107i se sa toplinom krevetu u kojem smo spavale. Mama, me\u0111utim, nije volela slamu. Prljala je ku\u0107u i unosila joj dodatnu nervozu. Zbog toga bi \u010desto pravila dramu, ljutila se i gun\u0111ala. Ali majka, moja baka, bila je istrajna. Zbog mene. Smatrala je da dete zaslu\u017euje da ima te obi\u010daje, da oseti prazni\u010dnu \u010daroliju, i na tome sam joj zauvek zahvalna. Bilo je to ve\u010de kada sam se ose\u0107ala voljeno. Majka i ja spavale bismo zajedno, u njenom toplom, mekanom krevetu. U toj no\u0107i, vatra bi nas grejala spolja, a njene pri\u010de iznutra.<\/p>

Pri\u010de su bile moja \u010darolija. Pri\u010dala mi je “Vuka i sedam jari\u0107a” i druge bajke, pri\u010de koje sam \u010dula toliko puta da sam ih znala napamet. Ali svaki put bi dodavala ne\u0161to novo. Neke nove re\u010di, neke nove doga\u0111aje, improvizuju\u0107i kao najve\u0107i pripoveda\u010d. U njenom glasu bilo je topline koja me je umirivala, koja me je \u010dinila da zaboravim na sve tuge i nerazumevanja iz drugih dana. Te no\u0107i, u svetlu vatre, ja nisam bila sama. Bila sam dete koje slu\u0161a bajke, koje veruje u \u010duda i koje voli svim srcem.<\/p>

Praznici su bili moji najdra\u017ei trenuci. U njima je majka bila druga\u010dija \u2013 ne\u017enija, bli\u017ea, kao da i ona nalazi utehu u tim obi\u010dajima.<\/p>

A ja? Ja sam u tim trenucima nalazila ono \u0161to mi je falilo tokom ostatka godine \u2013 pa\u017enju, toplinu i mir. I sada, dok zatvorim o\u010di, mogu da \u010dujem tiho pucketanje vatre, miris slame pod stolom i majkin glas koji mi pri\u010da bajke. To su trenuci koje nosim sa sobom \u2013 trenuci u kojima sam, bar tada, bila potpuno sre\u0107na<\/p>

\"\"<\/p>

\u00a0<\/h3>

Scena 14:<\/strong><\/h3>

Uskrs \u2013 Prole\u0107e puno radosti <\/strong><\/h3>

Uskrs je za mene uvek bio poseban. Bio je to praznik koji je mirisao na prole\u0107e \u2013 na toplinu, na zelenilo, na novi \u017eivot.<\/p>

Tih dana, ku\u0107a bi se ispunila smehom i de\u010djom grajom, jer su mi dolazila dva brata od ujaka. Njihov dolazak bio je za mene praznik sam po sebi. Nije bilo ni\u010dega lep\u0161eg od tih dana kada nismo imali \u0161kole, a ku\u0107a je bila puna \u017eivota. Majka \u2013 moja baka, imala je poseban na\u010din da nas usre\u0107i. Svakog jutra za Uskrs, skrivala bi nam poklone u travu. Govorila je da ih je doneo Zeka za Uskrs. Pokloni su bili skromni \u2013 par \u010darapa, bombone ili sitnice koje su tada bile vredne kao zlato. Ali radost u na\u0161im srcima bila je ogromna. Svi smo, sa nestrpljenjem, jurili kroz dvori\u0161te, prevr\u0107u\u0107i travu, tra\u017ee\u0107i te male darove. Dani pre Uskrsa bili su puni priprema i obi\u010daja. U petak bismo farbali jaja. Svako od nas \u017eeleo je da njegovo bude najlep\u0161e, a boje su se me\u0161ale na na\u0161im prstima, ostavljaju\u0107i tragove koje smo s ponosom nosili. U nedelju, kada bismo se probudili, radost bi bila jo\u0161 ve\u0107a. Igrali smo se lupanja jaja, smejali se svaki put kad neko pobedi, a onda bismo svi zajedno jeli slatki\u0161e i u\u017eivali u na\u0161im malim, obi\u010dnim, ali \u010darobnim trenucima.<\/p>

To su bili dani za pam\u0107enje. Dani kada je ku\u0107a bila puna \u2013 puna smeha, veselja, pri\u010da i ljubavi. Dani kada sam, mo\u017eda po prvi put u \u017eivotu, osetila porodicu onako kako sam je zami\u0161ljala. Baka bi nam pekla pala\u010dinke, a mi bismo se davili od njih, takmi\u010de\u0107i se ko \u0107e pojesti vi\u0161e. Pala\u010dinke su bile obi\u010dne, tanke i slatke, ali tada su bile najlep\u0161e na svetu. Se\u0107am se tog smeha, \u0161ala koje su letela izme\u0111u mene i mojih bra\u0107e, igre koje nisu imale kraja. Ceo dan bio je ispunjen ne\u010dim \u0161to nisam umela da objasnim kao dete, ali danas znam da je to bila ljubav. Ljubav koja greje srce, koja daje ose\u0107aj da pripada\u0161, da nisi sam.<\/p>

Zahvalna sam majki za te trenutke. Zahvalna sam joj za to \u0161to je, uprkos svemu, uspela da stvori praznike koje pamtim kao najlep\u0161e uspomene iz detinjstva. Tih dana ose\u0107ala sam se voljeno, sigurno, kao deo ne\u010dega ve\u0107eg.<\/p>

I ti trenuci, ti mali, obi\u010dni Uskrsi, ostali su zauvek u mom srcu. Bilo je to vreme kada se \u010dinilo da ni\u0161ta ne mo\u017ee pokvariti na\u0161 mali svet. Dani kada je prole\u0107e donosilo ne samo sunce i cve\u0107e, ve\u0107 i ose\u0107aj pripadnosti i radosti koja mi je grejala du\u0161u.<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\"\"<\/p>

\u00a0<\/h3>
<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>

Scena 15: <\/strong><\/h3>

Prvi put na moru \u2013 Ljubav prema domu<\/strong><\/h3>
\u00a0<\/div>
Imala sam malo vi\u0161e od \u010detiri godine kada je mama dobila priliku da idemo na more u Makarsku. Bio je to poseban doga\u0111aj, njen i moj prvi odlazak na more.<\/div>
Dan pre nego \u0161to smo krenuli , u svojoj de\u010dijoj glavi, odlu\u010dila sam da se \u201esredim\u201c. More je tada bilo ne\u0161to o \u010demu nisam znala mnogo, ali ako mama ka\u017ee da idemo i da je to nesto veliko i vazno onda sam morala i izgledati kako treba. Uzela sam makaze, one velike, koje su mama i baka koristile za \u0161ivenje, i stala pred ogledalo. Pogledala sam se, namr\u0161tila kao da sam stilista sa ozbiljnim zadatkom, i bez puno razmi\u0161ljanja \u2013 odsekla sebi \u0161i\u0161ke.<\/div>
\u00a0<\/div>
\"\"<\/div>
\u00a0<\/div>
Rezultat? \u0160i\u0161ke su bile neravne, prekratke i nikakve, ali meni to nije smetalo. Bile su \u201enove\u201c, ba\u0161 kao i more. Mo\u017eda sam zami\u0161ljala da izgledam druga\u010dije, odraslije, kao \u201evelika devojka\u201c. Mama je, naravno, bila u \u0161oku kada me je videla. Zastala je, otvorila usta da ne\u0161to ka\u017ee, pa se samo okrenula, prekrstila ruke i uzdahnula. Mo\u017eda je \u017eelela da se naljuti, ali nije mogla \u2013 bio je to na\u0161 prvi odlazak na more, a ja sam ipak bila dete. Na slici iz Makarske, u crvenim kupa\u0107im ga\u0107icama, sedim na nekom pli\u0161anom magarcu, sva ponosna, sa tim sme\u0161nim \u0161i\u0161kama koje su mi padale tik iznad obrva. Sada, kada pogledam tu sliku, ne mogu da se ne nasmejem. Tada mi je izgledalo va\u017eno da budem \u201elepa\u201c za taj veliki doga\u0111aj, ali sve \u0161to sam postigla bilo je da izgledam kao devoj\u010dica koja je otkrila makaze.<\/div>
\u00a0<\/div>
Dok je za mamu more bila prilika za odmor, beg od svakodnevnih briga i rutina, za mene je to bio prvi odlazak od svega \u0161to poznajem i volim \u2013 od bake, ku\u0107e, i sveta u kojem sam se ose\u0107ala sigurno u nesto sasvim novo i strano. Nisam znala \u0161ta je more. Nisam razumela za\u0161to je to toliko va\u017eno da moram ostaviti svoju baku kod ku\u0107e, samu. U autobusu, dok smo putovali, ose\u0107ala sam samo tugu i ljutnju. Plakala sam, neprestano, dok su mama i drugi putnici poku\u0161avali da me ute\u0161e. Nisu razumeli. Mene nije brinulo ni more, ni letovanje, ni slike koje su svi zami\u0161ljali kada su govorili o Makarskoj. Mene je brinula baka.<\/div>
\u00a0<\/div>
Zima je bila blizu, i znala sam da \u0107e tih dana kod ku\u0107e dobiti piljevinu \u2013 onu sitnu pra\u0161inu i ostatke drva koji su se koristili za lo\u017eenje. Videla sam kako se baka mu\u010dila da unese te vre\u0107e u ku\u0107u, i u svojoj de\u010dijoj glavi, nisam mogla da zamislim da to radi bez mene. \u201eKako \u0107e sama? Kako \u0107e uneti piljevinu bez mene?\u201c pitala sam kroz suze, glasno i iskreno, dok su svi oko mene u autobusu gledali i sme\u0161kali se. Njihovi osmesi, njihov smeh, delovali su mi \u010dudno, kao da ne razumeju \u0161ta govorim. A ja nisam razumela \u0161ta je njima bilo toliko sme\u0161no.<\/div>
Kada smo stigli na more, slike tog putovanja su mi maglovite. Ne se\u0107am se talasa, ni mirisa soli u vazduhu, ni topline peska pod nogama. More, koje je za sve druge bilo \u010dudo, za mene je bilo ne\u0161to strano, nepoznato, \u0161to me je odvojilo od mog sveta. Bila sam dete koje je \u017eelelo da se vrati ku\u0107i, u zagrljaj svoje bake, u sigurnost svog malog univerzuma. More je bilo tamo negde, veliko i daleko, ali moje srce je ostalo kod ku\u0107e.<\/div>
Nakon tog puta, nismo vi\u0161e i\u0161li na more. Godine su prolazile, i more je postalo ne\u0161to o \u010demu su drugi pri\u010dali, ne\u0161to \u0161to je ostalo na marginama mog \u017eivota. Tek mnogo godina kasnije, sa trideset i ne\u0161to, sa svojim \u0107erkama, ponovo sam videla more. Tada je imalo druga\u010dije zna\u010denje \u2013 tada je bilo mesto gde sam gradila nove uspomene, gde sam gledala njihove osmehe dok prave kule u pesku, dok tr\u010de ka talasima.<\/div>
Ali deo mene se uvek vra\u0107a tom prvom putovanju. Mom prvom susretu sa morem koje nisam zapamtila, jer sam u svom srcu nosila samo brigu za baku i \u017eelju da budem tamo gde pripadam \u2013 kod ku\u0107e, sa njom.<\/div>
\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>
\"\"<\/div>
\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>
<\/div>

Scena 16:<\/strong><\/h3>

Usamljenost i svet iz ma\u0161te<\/strong><\/h3>
\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>
Jo\u0161 tada, dok sam bila dete, volela sam da posmatram ljude. Volela sam da gledam porodice svojih drugarica \u2013 njihove mame i tate, bra\u0107u i sestre, kako \u017eive u ku\u0107ama koje su mi delovale kao drugi svet. Divila sam se tome \u0161to imaju svoje sobe, parket koji \u0161kripi pod nogama, fiksne telefone koji zvone i kupatila koja miri\u0161u na sapun. Sve ono \u0161to se njima podrazumevalo, meni je bilo daleko, kao neka nedosti\u017ena bajka. Kada bih se vra\u0107ala ku\u0107i, \u010desto bih osetila usamljenost. Imala sam toliko toga \u0161to sam \u017eelela da podelim sa nekim, toliko re\u010di koje su se gurale da iza\u0111u, ali nikoga nije preterano zanimalo. Baka je bila umorna od posla, mama stalno u brigama, a ja sam ostajala sama sa svojim mislima. Mastala sam o svojoj sobi \u2013 o malom kutku koji bi bio samo moj. Zami\u0161ljala sam kako zidove ukra\u0161avam posterima, kako imam svoj kasetofon iz kojeg se \u010duje muzika. Bila sam toliko uporna da sam sama popravljala neki stari kasetofon koji smo imali, poku\u0161avaju\u0107i da uhvatim radio-stanice. Bilo je to moje malo \u010dudo, moj na\u010din da se pove\u017eem sa svetom koji je bio izvan na\u0161eg dvori\u0161ta.<\/div>
\u00a0<\/div>
Na\u0161a ku\u0107a nije imala kupatilo. Nije imala mnogo toga \u0161to bi drugima bilo normalno. Umivala sam se u starom umivaoniku kraj vrata kuhinje. Wc smo imali u drugom dvori\u0161tu, stari, poljski. Bilo je jezivo no\u0107u, kada bih po hladno\u0107i morala da idem tamo, sama, sa lampom u ruci i strahom u stomaku. Kupanje je bilo posebna \u201eceremonija\u201c. Majka bi grejala vodu u \u201eve\u0161 loncu\u201c, kako ga je zvala, na starom \u201eSmederevcu\u201c. Kada bi voda bila dovoljno topla, sipala bi je u veliko plasti\u010dno korito koje bi postavila u kuhinji, pored \u0161poreta. Tu smo se kupale, jedna za drugom, dok je soba mirisala na paru i sapun. Ako bi neko do\u0161ao nenajavljen, kupanje bi bilo odlo\u017eeno. Ponekad bismo se kupale u nekoj staroj sobi, u kojoj je bilo jezivo i hladno. Tu bi zidovi \u0161kripali, a hladno\u0107a se uvla\u010dila u kosti, kao da sama ku\u0107a pri\u010da neku svoju pri\u010du. Ali \u010dak i tada, u toj skromnosti, u toj svakodnevnoj borbi, moja ma\u0161ta bila je moj spas.<\/div>
U tim trenucima, dok bih sedela sama, umivala se u starom umivaoniku ili popravljala kasetofon, zami\u0161ljala sam svet u kojem je sve druga\u010dije. Svet u kojem imam svoju sobu, svoj mir i nekoga ko \u0107e me saslu\u0161ati, ko \u0107e deliti te male radosti sa mnom. Bila sam dete koje je sanjalo o onome \u0161to nema, ali u tim snovima bilo je nade. U tim trenucima, negde izme\u0111u stvarnosti i ma\u0161te, ja sam bila slobodna.<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>
\"\"<\/div>
\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>

\u00a0<\/h3>

Scena 17: <\/strong><\/h3>

No\u0107i izme\u0111u ma\u0161te i straha<\/strong><\/h3><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

Uve\u010de bismo rano legale u krevet, ve\u0107 sa prvim mrakom. Ti\u0161ina bi se polako spu\u0161tala na selo, a mama i ja bismo se sklup\u010dale svaka u svom toplom krevetu. TV je bio na\u0161 prozor u svet, jedino svetlo koje je osvetljavalo sobu. Gledale bismo programe dok ne zaspimo, svaka uronjena u svoje misli, svaka na svoj na\u010din tra\u017ee\u0107i utehu u toj ve\u010dernjoj rutini.<\/p>

Dok sam bila mala, le\u017eala bih mirno, ali moja ma\u0161ta nikada nije spavala. Moji prsti su tada postajali glavni junaci igre \u2013 pravila sam senke na zidovima, zami\u0161ljaju\u0107i \u010dudovi\u0161ta, \u017eivotinje i junake koji su pleli svoje pri\u010de na starim zidovima od blata. Zidovi koji su no\u0107u pri\u010dali sopstvene pri\u010de, ispunjeni \u0161kripom, ti\u0161inom i ne\u010dim \u0161to je u meni izazivalo strah. Ma\u0161ta mi je bila beg. U njoj sam mogla sve. Mogla sam da letim, da gradim svetove u kojima je sve bilo mogu\u0107e. Ali tu ma\u0161tu su \u010desto prekidali zvuci koji su se uvla\u010dili kroz zidove. Mi\u0161evi i pacovi. Zami\u0161ljala sam ih kako tr\u010de kroz mrak, \u010dujem ih kako grebu i \u0161u\u0161kaju, a nekada bi mi se \u010dinilo da su stigli \u010dak do mog kreveta. Strah bi me preplavio. Nisam smela ni da pomerim nogu, ni prst. Zavukla bih se pod jorgan, kao u neku tvr\u0111avu, ne dozvoljavaju\u0107i ni prstima na nogama da provire. Verovala sam da bi mi mi\u0161 mogao gricnuti stopalo ako samo malo iza\u0111em iz tog sigurnog skrovi\u0161ta.<\/p>

Tamo, ispod pokriva\u010da, krila sam se od sveta, od straha, be\u017ee\u0107i u snove koji su mi nudili ne\u0161to bolje. A snovi su mi bili puni ma\u0161te. Sanjala bih da letim iznad polja, iznad ku\u0107a i drve\u0107a, slobodna i sre\u0107na. U mojim snovima, avanture nisu imale kraja. Bili su moj beg od stvarnosti, i \u010desto bih ih prepri\u010davala majki (baki) \u010dim se probudim. Pri\u010dala bih kako sam letela, kako sam srela neka \u010dudesna bi\u0107a, kako sam pobegla u svet koji je bio samo moj. Ali nisu svi snovi bili lepi. Ponekad su me kosmari budili u suzama. U tim stra\u0161nim snovima, naj\u010de\u0161\u0107e bih bila ismejana, neshva\u0107ena ili odbacivana od mame.<\/p>

To su bili snovi koji su boleli vi\u0161e od stvarnosti. Budila bih se prepla\u0161ena i sama, tiho jecaju\u0107i, te\u0161e\u0107i sebe da je to bio samo san. Ali u dubini, ose\u0107ala sam da ti snovi nose neku istinu \u2013 moju tugu, moju \u017eelju da budem prihva\u0107ena i voljena. No\u0107i su bile pune ti\u0161ine, ali ispunjene ose\u0107anjima koje nisam umela da objasnim. Strahovi, ma\u0161ta, snovi i kosmari bili su deo mene. Ispod jorgana, u tom malom, toplom krevetu, nalazila sam utehu i beg, ali i suo\u010davanje sa onim \u0161to me ti\u0161talo.<\/p>

I tako, izme\u0111u stvarnosti i snova, prolazile su moje no\u0107i. No\u0107i u kojima sam nau\u010dila da se borim sa svojim strahovima, da stvaram svetove iz ma\u0161te i da se budim sa novom nadom, prepri\u010davaju\u0107i avanture iz svojih snova, kao da sam stvarno letela iznad svih svojih briga.<\/p>

\"\"<\/p>

Scena 18:<\/span><\/strong><\/h3>

Jelena \u2013 Lutka koja je bila sestra<\/span><\/strong><\/h3>

Kada sam bila dete, svet igra\u010daka bio je daleko druga\u010diji nego danas. Nije bilo prepunih polica u radnjama, nije bilo reklama koje mame decu svakog dana. Igra\u010dke su bile retke, kvalitetne i skupe. Ali moja ma\u0161ta nije tra\u017eila puno. Znala sam da se igram sa onim \u0161to imam \u2013 do besvesti, iznova i iznova, stvaraju\u0107i svetove u kojima bih se potpuno izgubila. <\/span><\/p>

Se\u0107am se jednog hladnog zimskog dana. Mama je do\u0161la ku\u0107i nose\u0107i veliku kutiju upakovanu u \u0161areni papir. Nikada pre nisam videla takav paket. Nije bila ro\u0111endan, nije bio praznik, a ipak, u njenim o\u010dima sijalo je uzbu\u0111enje, kao da ni sama nije mogla da do\u010deka trenutak kada \u0107u otvoriti poklon. \u201eZa tebe je,\u201c rekla je, pru\u017eaju\u0107i mi kutiju sa osmehom. Nisam mogla da verujem. Otvarala sam je brzo, prstima nervozno kidaju\u0107i papir, dok mi je srce tuklo od uzbu\u0111enja. I kada se papir kona\u010dno sklonio, a poklopac kutije podigao, tamo je bila ona.<\/span><\/p>

Jelena. Lutka visoka skoro kao ja, 60 centimetara \u010diste lepote. Imala je plave kikice koje su joj padale na ramena, belu ko\u0161uljicu sa kragnicom i crvenu suknjicu na tregere. Njene bele gumene cipelice i \u010darapice \u010dinile su je savr\u0161enom, kao pravo dete. Njena ko\u017ea bila je gumena, glatka, i \u010dinilo se da di\u0161e, da je \u017eiva. Se\u0107am se da je mama rekla kako je platila puno za nju, ali znala je koliko \u0107e mi radosti doneti. I bila je u pravu. U trenutku kada sam je uzela u naru\u010dje, Jelena nije bila lutka. Ona je bila moja sestra. Zvala sam je \u201emoja manja sestra\u201c, i to meni nije bila \u0161ala. Nosila sam je svuda sa sobom, brinula o njoj kao o pravom detetu. Imala je garderobu, \u010dizmice za sneg, \u010dak i kaputi\u0107. Glumila sam da je hranim, uspavljivala je, pri\u010dala joj pri\u010de, i ljutila se kad bi mi neko rekao da je ona \u201esamo lutka\u201c. <\/span><\/p>

Za mene, Jelena je bila \u017eiva, stvarna. Kada bih iza\u0161la napolje, Jelena je bila sa mnom. Znala sam da je stavim na bicikl, da je ve\u017eem i povedem sa sobom kroz selo. Ljudi su se smejali, mama se smejala, ali meni to nije smetalo. Jelena je bila deo mog sveta, mog detinjstva, moje pri\u010de. Kasnije, kada sam ve\u0107 bila velika devoj\u010dica, mama mi je govorila: \u201eTi si prevelika za ovo.\u201c Ali ja nisam \u017eelela da pustim Jeleninu ruku. Nisam \u017eelela da pustim detinjstvo. U njenim plavim o\u010dima, u njenim savr\u0161eno ure\u0111enim kikicama, bio je deo mene koji je verovao u \u010daroliju, koji je odbijao da odraste, koji je \u017eeleo da svet ostane jednostavan i siguran. <\/span><\/p>

Jelena nije bila samo lutka. Bila je moje uto\u010di\u0161te, moj na\u010din da \u010duvam radost, da budem ono \u0161to jesam. \u010cak i sada, kad se setim nje, ose\u0107am tu toplinu. Lutka koja je bila sestra. Lutka koja je bila vi\u0161e od igre.\u00a0<\/span><\/p>

\u00a0<\/p><\/div>

\"\"<\/p>

\u00a0<\/h3>

Scena 19:<\/strong><\/h3>

Nedelja koja se sru\u0161ila<\/strong><\/h3><\/div><\/div>

Bio je kraj februara, osmi razred, nedelja, sneg napolju. Volela sam nedelje \u2013 majka bi kuvala ru\u010dak, ja sam te nedelje trebala da se spremam za \u0161kolu ,takmi\u010denje iz biologije , a uve\u010de bismo zajedno gledale na\u0161e serije, Beverli Hils i Melrose Place. To su bili na\u0161i trenuci, mali rituali koji su \u010dinili \u017eivot podno\u0161ljivijim, toplijim. Ali ta nedelja nije bila kao druge.<\/p>

Probudio me je babin glas \u2013 o\u0161tar, pani\u010dan, prodoran. \u201eBrzo ustajte! Ku\u0107a pada! Brzo!\u201c<\/p>

Re\u010di su mi delovale nerealno, kao deo nekog \u010dudnog sna iz kojeg ne mogu da se probudim. Mama i ja smo sko\u010dile iz kreveta, zbunjene, kao da nam je trebalo vremena da poverujemo da se stvarnost zaista ru\u0161i. U panici, pokupile smo prve stvari koje smo dohvatale \u2013 jakne, neki komad garderobe \u2013 i izletele za babom napolje. Hladan vazduh me je zapahnuo, tresla sam se, a u\u0161i su mi bile pune babinog jecanja. Stajale smo pored kom\u0161ijine ku\u0107e, zagrljene, dok je ona jaukala, kao da poku\u0161ava svojim glasom da zaustavi ono \u0161to dolazi. Tada se \u010dulo. Duboki, tupi zvuk, kao lomljenje ne\u010dega \u0161to nikada nije smelo da se slomi.<\/p>

Zid na\u0161e ku\u0107e, na\u0161e uto\u010di\u0161te, sru\u010dio se pred mojim o\u010dima. Zastala sam, kao da mi je neko ukrao vazduh. Zvuk lomljenja i ru\u0161enja odzvanjao je kroz snegom prekriveno dvori\u0161te, budio kom\u0161iluk. Ku\u0107a je nestajala pred nama, a mi smo stajale, bespomo\u0107ne, smrznute \u2013 ne samo od zime, ve\u0107 od onog u\u017easa koji pritiska grudi i ne da ti da di\u0161e\u0161.<\/p>

Kom\u0161inica nas je brzo uvukla u svoju ku\u0107u, u toplinu . Sedele smo tamo, baba, mama i ja, uplakane i bez re\u010di. Te suze su govorile ono \u0161to nijedna re\u010d nije mogla \u2013 tugu, strah, nemo\u0107. Te no\u0107i, sve tri smo le\u017eale u istoj sobi. Hladna no\u0107 spolja, jo\u0161 hladnija iznutra. Niko nije spavao. Samo smo se pretvarale. Le\u017eala sam izme\u0111u njih, slu\u0161aju\u0107i tiho babino jecanje, zatim mamino. Poku\u0161avala sam da se pravim da ne \u010dujem, da ignori\u0161em tu bol koja je gutala i njih i mene. Moje suze su padale na jastuk, tiho, neprimetno, kao da ni one nisu smele da budu glasne.<\/p>

Zami\u0161ljala sam sve \u0161to je nestalo \u2013 na\u0161u sobu, Smederevac, postelju koja je grejala i pri\u010dala bajke. I pitala se gde \u0107emo sada. \u0160ta \u0107e biti s nama? Gde \u0107emo na\u0107i sigurnost kada se na\u0161 svet uru\u0161io? Ose\u0107ala sam se kao dete koje poku\u0161ava da stavi dlanove na ru\u0161evine ne bi li ih vratilo nazad, ali ruke su bile previ\u0161e male, nemo\u0107ne.<\/p>

Pred zoru, iscrpljena, zaspala sam. Kada sam se probudila, mama nije bila tu. Oti\u0161la je na posao, kao da \u017eivot nije imao vremena da \u010deka na\u0161u tugu. Istr\u010dala sam iz sobe tra\u017ee\u0107i babu. Na\u0161la sam je kako stoji pred kom\u0161ijinom ku\u0107om, slomljena, nemo\u0107na. Gledala je ostatke na\u0161eg doma. Rukama je pridr\u017eavala maramu na glavi, kao da poku\u0161ava da obuzda sopstveni bol. Stajala je tamo, kao kip od bola, dok su joj suze klizile niz lice. Vetar je mrsio njenu maramu, a sneg je padao po ramenima, kao da se i nebo sa\u017ealilo na nas. Nisam znala \u0161ta da ka\u017eem. Nisam znala kako da ute\u0161im svoju babu. Stala sam kraj nje, i \u0107utala. Plakala je ona, plakala sam i ja.<\/p>

Tog dana nau\u010dila sam \u0161ta zna\u010di ose\u0107ati nemo\u0107 do sr\u017ei. Tog dana nau\u010dila sam da dom nisu samo zidovi, ali da bez tih zidova, izgubi\u0161 ne\u0161to \u0161to ti ni najtoplija ku\u0107a ne mo\u017ee vratiti.<\/p>

\"\"<\/p>

\u00a0<\/h3>

Scena 20: <\/strong><\/h3>

Decembar \u2013 Trenutak sada\u0161njosti<\/strong><\/h3><\/div>

Decembar je. Vreme kada svet svetluca, kada ljudi kao da se utrkuju da stvore savr\u0161enu sliku sre\u0107e. Sa postelje, kroz prozor svog \u017eivota, gledam kako se ra\u0111a novogodi\u0161nja euforija. Dru\u0161tvene mre\u017ee su pune fotografija \u2013 sre\u0107ne porodice sa osmesima \u0161irokim kao da ih ni\u0161ta ne mo\u017ee dotaknuti, mame i tate koji sa decom kite jelke, svetle lampice, darovi umotani u \u0161aren papir.<\/p>

Prvi put u \u017eivotu nemam volju za tim. Ose\u0107am kako prazni\u010dno svetlo sija negde daleko, van mog doma, kao da nisam deo tog sveta. Ipak, dr\u017eim se rituala, jer znam da je va\u017eno. Melina ima samo pet godina. Njene o\u010di jo\u0161 uvek veruju u \u010daroliju, u Zeku, u Deda Mraza koji donosi poklone. Ima pravo na radost. Ima pravo na praznike. U njenim malim ru\u010dicama i velikom osmehu le\u017ei razlog da ustanem, da skupim snagu i napravim to malo \u010dudo za nju i za njene sestre. Prazni\u010dni dani oduvek su u meni budili posebne emocije. Kao blicevi mi kroz glavu prolaze slike prethodnih godina. Vidim sebe \u2013 mla\u0111u, radosniju, kako sa osmehom name\u0161tam kuglice na jelku, kako ushi\u0107eno biram ukrase i pa\u017eljivo ih stavljam na grane, kao da gradim mali svet savr\u0161enstva. Volela sam taj trenutak. Bio je to moj na\u010din da stvorim toplinu, da nadoknadim ono \u0161to nekada nisam imala.<\/p>

Se\u0107am se kako smo zajedno, moje \u0107erke i ja, pravile ceremonije od tih dana. \u017delela sam da im stvorim uspomene koje \u0107e zauvek nositi u svojim srcima \u2013 miris jelke, svetlost lampica koje se prelamaju po zidovima, smeh dok se takmi\u010dimo ko \u0107e lep\u0161e staviti zvezdu na vrh. Volela sam kad bismo, nakon \u0161to okitimo dom, zajedno legle u toplinu na\u0161eg malog sveta, gledale de\u010dije novogodi\u0161nje filmove i pile toplu \u010dokoladu. Tada bi se \u010dinilo da ni\u0161ta drugo ne postoji osim nas \u2013 na\u0161eg smeha, toplih pokriva\u010da i tih malih trenutaka sre\u0107e. Znala sam da \u0107e ti trenuci ostati kao dragoceno blago u njihovim srcima. Jer kad sve pro\u0111e, kad \u017eivot donese oluje i izazove, te uspomene greju du\u0161u, kao tiha vatra u hladnim vremenima.<\/p>

Ali sada, dok le\u017eim, iscrpljena , sve mi deluje kao daleki san. Jelka \u010deka. Melina \u010deka. I ja znam da moram ustati, jer moje \u0107erke zaslu\u017euju \u010daroliju, makar se meni \u010dinilo da vi\u0161e nemam snage za nju. Njihov osmeh, njihova radost, to su stvari zbog kojih di\u0161em. Zbog kojih sam ustajala u pro\u0161losti i zbog kojih \u0107u ustati i sada. Jer mo\u017eda nemam volju. Mo\u017eda nemam ni snagu. Ali imam ljubav. I ona \u0107e biti dovoljna da stavim lampice na grane, da zapalim svetlo u njihovim o\u010dima i da, makar na trenutak, verujem u \u010daroliju ponovo.<\/p>

\"\"<\/p>

Scena 21:<\/strong><\/h3>

Ku\u0107a\u00a0 ogledala i ti\u0161ine<\/strong><\/h3>

\u00a0<\/h3>

Nakon \u0161to se sru\u0161ila na\u0161a ku\u0107a, moj dom, ne\u0161to u meni se slomilo zajedno sa tim zidovima. Kao da je sa tim zidovima oti\u0161lo i moje detinjstvo. Odjednom sam odrasla, naglo i bez upozorenja. Vi\u0161e nisam bila dete koje mo\u017ee bezbri\u017eno da ma\u0161ta, koje se igra u toploj kuhinji uz miris maj\u010dinog ru\u010dka. Sada sam bila devoj\u010dica koja se morala prilagoditi praznini i ti\u0161ini, u tu\u0111em domu koji nikada nije bio moj.<\/p>

Kom\u0161ija koji je imao veliku praznu ku\u0107u, nekada\u0161nji salon name\u0161taja, primio nas je kod sebe kako ne bismo ostale na ulici. Bila sam zahvalna za krov nad glavom, ali nisam ose\u0107ala da pripadam. Ku\u0107a je bila ogromna, tiha i hladna. Zidovi su odzvanjali, svaki zvuk bio je previ\u0161e glasan, svaka soba previ\u0161e pusta. Sve je bilo tako daleko od mog malog, toplog sveta koji smo izgubili.<\/p>

Mama je radila neumorno. Radila je vi\u0161e nego ikada, poku\u0161avaju\u0107i da mi obezbedi ono \u0161to nam je bilo potrebno. Njena snaga bila je impresivna, ali ja sam je gledala s tugom. Nisam \u017eelela da ona toliko radi. Nisam \u017eelela ni\u0161ta osim onog ose\u0107aja doma, ose\u0107aja pripadanja. Tra\u017eila sam svoj kutak u toj velikoj, hladnoj ku\u0107i. I prona\u0161la sam ga u jednoj sobi \u2013 spava\u0107oj sobi sa velikim trostranim ogledalom. Bio je to komad name\u0161taja koji je ostao iz vremena salona. Soba je bila zabranjena, zaklju\u010dana kao tajna, ali mene je privla\u010dila kao magnet. Ulazila sam kri\u0161om, tiho, kao da me zove neko nevidljivo bi\u0107e. Stajala bih pred tim ogledalom, dugo, posmatrala svoj odraz. Tamo, u tom staklenom svetu, nisam bila samo tu\u017ena devoj\u010dica u hladnoj ku\u0107i. Bila sam neko drugi \u2013 princeza, glumica, peva\u010dica. Pravila sam grimase, pevala, izvodila svoje male kerefeke, tra\u017ee\u0107i radost u svom zami\u0161ljenom svetu. Iako je svet oko mene bio siv, tamo pred ogledalom, ja sam bila \u017eiva.<\/p>

Ali jednog dana i to se promenilo. Kom\u0161ija je primetio svetlo. Popeo se uz stepenice, otvorio vrata i zatekao me kako ple\u0161em i pevam pred ogledalom. Pogledao me je strogo, s podignutim prstom, i po\u010deo da vi\u010de. Njegov glas je bio dubok, hladan, kao grmljavina koja je ispunila sobu. \u201e\u0160ta radi\u0161 ovde?! Rekao sam da tu ne sme\u0161 da ulazi\u0161! Ovo nije tvoje mesto!\u201c<\/p>

Bila sam zgranut\u0430, uko\u010dena, ne razumevaju\u0107i \u0161ta sam tako stra\u0161no uradila. Nikada do tada nisam \u010dula galamu takvog tona. Taj prst, podignut prema meni, njegov strog pogled, i re\u010di koje su odzvanjale u praznoj sobi \u2013 sve to se uvuklo u mene kao ledena ki\u0161a. Strah je bio ja\u010di od re\u010di. Nisam imala iskustva sa ljutim mu\u0161karcima, sa glasovima koji grme. Moje dete u meni nije znalo kako da se nosi s tim.<\/p>

Te no\u0107i nisam spavala. U mraku, pred zatvorenim o\u010dima, videla sam njegov prst, \u010dula njegov glas. Sanjala sam ga. Po\u010deli su ko\u0161mari. \u010cula bih korake u snu, videla senku koja vi\u010de, a ja ne mogu da pobegnem. Strah se uvukao u kosti, u srce, i nije \u017eeleo da ode.<\/p>

Ubrzo nakon toga, dogodilo se ne\u0161to \u010dudno. U \u0161koli, usred \u010dasa, noge su mi se odjednom oduzele. Sve je postalo mutno, a ja sam se samo sru\u0161ila. Prvi put. Pa drugi. Pa tre\u0107i. Bez upozorenja, bez najave, gubila bih svest. Lekari su slegali ramenima. Mislili su da je to neka vrsta pubertetske epilepsije. Dali su mi lekove koji su me \u010dinili jo\u0161 slabijom, tromijom, kao da me ne\u0161to jo\u0161 vi\u0161e gasilo. Mama nije znala kako da mi pomogne. Vodila me je lekarima, u manastire, kod \u017eena koje \u201eizlivaju strah\u201c. Jedna baka, starica s umornim o\u010dima i blagim rukama, uzela je moje dlanove i rekla: \u201eVeliki strah nosi\u0161, dete. Strah od \u010doveka, onog koji prstom preti.\u201c Njene re\u010di su bile kao odjek. Kao da su dodirnule ne\u0161to skriveno duboko u meni.<\/p>

Nikada nisam saznala \u0161ta se tada stvarno dogodilo. Da li je taj strah, taj trenutak galame, bio okida\u010d za sve \u0161to je usledilo? Da li se ta nevidljiva senka straha uvukla u moje kosti, tresla mi noge, gasila svest? Niko nije imao odgovore. Ali ja znam kako sam se ose\u0107ala. Posle svega, nikada vi\u0161e nisam gledala mu\u0161karce koji vi\u010du istim o\u010dima. Taj trenutak, taj kom\u0161ijin prst, taj njegov grubi glas, ostao je negde u meni, kao opomena.<\/p>

Mo\u017eda je to bio samo jedan trenutak, ali taj trenutak je menjao sve \u2013 otvarao vrata strahu kojeg nisam znala kako da izbacim.<\/p>

\"\"<\/h3><\/div><\/div><\/div>

Scena 22: Baka i srce ru\u0161evine <\/strong><\/h3>

Kada smo se preselile kod kom\u0161ije, moja baka nije mogla da se pomiri sa gubitkom na\u0161e ku\u0107e. Ta ku\u0107a, ma koliko stara i tro\u0161na, bila je njen dom, njeno uto\u010di\u0161te, njen svet. U srcu tih zidova nalazila se njena pro\u0161lost, svaki deo njenog \u017eivota utkan u temelje koji su sada bili polomljeni. Posle samo nekoliko dana, baka je odlu\u010dila da se vrati. Ne u ku\u0107u, jer ku\u0107e vi\u0161e nije bilo, ve\u0107 u ono \u0161to je ostalo \u2013 u ru\u0161evinu, me\u0111u sru\u0161ene zidove i hladnu pra\u0161inu.<\/p>

Kuhinja, \u010dudesno, jo\u0161 je stajala u srcu te ru\u0161evine, kao poslednji svedok onoga \u0161to smo zvale domom. Vratila se svom krevetu, tom malom ostrvu u moru ru\u0161evina. Taj krevet, sa svim svojim slojevima \u0107ebadi i jorgana, bio je njena sigurnost. Tamo je pronalazila mir, tamo je ponovo bila svoja. Poku\u0161avali smo da je ubedimo. Mole\u0107i, ljutito, zabrinuto \u2013 sve je bilo uzalud. Nismo mogle da joj objasnimo koliko je opasno, koliko bi se i ti poslednji zidovi mogli sru\u0161iti u jednom trenutku i zatrpati je. Ona nas je slu\u0161ala, ali nije \u010dula. Nije \u017eelela da \u010duje. \u201eOvo je moje,\u201c govorila bi. \u201eOvde pripadam.\u201c Bila je sre\u0107na tamo, ili barem bli\u017ee sre\u0107i nego bilo gde drugde. Ali meni je bilo te\u0161ko. Te\u0161ko mi je bilo da gledam kako \u017eivi u takvim uslovima \u2013 u ru\u0161evini, bez sigurnosti, u hladno\u0107i i ti\u0161ini. Srce mi je pucalo svaki put kada bih je posetila.<\/p>

Godinama je ostala tamo, \u010duvaju\u0107i taj komadi\u0107 onoga \u0161to je nekada bilo. I tek kada se razbolela, kada njeno telo vi\u0161e nije moglo da izdr\u017ei, napustila je ku\u0107u. Ipak, \u010dinilo se da je u tom trenutku, kada je zatvorila vrata iza sebe poslednji put, umrlo ne\u0161to u njoj. Nije se \u017ealila, ali njene o\u010di su govorile. Nedostajalo joj je njeno mesto, njena kuhinja, njen krevet. Nedostajao joj je taj ose\u0107aj pripadanja, makar i me\u0111u ru\u0161evinama. Kao da je napu\u0161tanjem te ku\u0107e ostavila deo svoje du\u0161e me\u0111u polomljenim zidovima, a ostatak je samo \u010dekao da ga sudbina uzme sa sobom.<\/p>

Nikada nisam mogla u potpunosti da razumem tu njenu vezu sa ku\u0107om. Ali sada, dok razmi\u0161ljam o tome, shvatam \u2013 to nije bila samo ku\u0107a. To je bila njena pri\u010da, njen \u017eivot. I ma koliko ta pri\u010da bila te\u0161ka, to je bila njena pri\u010da. Ostati tamo zna\u010dilo je ostati verna sebi.<\/p>

I mo\u017eda je ba\u0161 zato, kada je kona\u010dno oti\u0161la, to bilo vi\u0161e od gubitka doma. To je bio gubitak nje same.<\/p>

\"\"<\/p>

Scena 23: <\/strong><\/h3>

Novi dom, izgubljeni svet<\/strong><\/h3>

Nakon godinu dana provedenih u ku\u0107i kom\u0161ije, mama je donela odluku \u2013 preseli\u0107emo se u grad. Bila je to odluka koju je diktirao \u017eivot, a ne srce.<\/p>

Upisala sam srednju \u0161kolu u tom gradu, gde je i mama radila. Bila je prakti\u010dna \u2013 bli\u017ee \u0161koli, bli\u017ee njenom poslu. Ali za mene, to nije bila prakti\u010dnost. Bio je to jo\u0161 jedan udarac. To nije bilo samo 15 kilometara. To je bila ve\u010dnost. Zar sada moram i to? Da napustim svoje selo, svoje detinjstvo, drugare sa kojima sam delila svaki kutak svog malog sveta? Zar sada moram da ostavim ono \u0161to je jo\u0161 jedino imalo smisla? Nisam \u017eelela da idem. Nisam \u017eelela da napustim svoju baku, svoju ku\u0107u, ulice koje su bile moje. Ve\u0107 sam previ\u0161e izgubila \u2013 svoj pravi dom, svoju sigurnost. A sada i ovo? Jedino \u0161to sam mogla da ponesem iz svog starog sveta bila je moja mala pekinezerka, Maza. Pametna, ne\u017ena, moja saputnica u svakom trenutku. Maza nije bila samo pas. Ona je bila moja uteha, moj oslonac, neko ko me je gledao o\u010dima koje razumeju. I ona se selila sa nama.<\/p>

Te prve no\u0107i u novom domu ose\u0107ala sam kako mi srce puca na delove. Kroz prozore sam gledala nepoznate ulice, nepoznate senke, nepoznati \u017eivot. Mama je stajala tiha, nemo posmatraju\u0107i moj o\u010daj. Nisam htela da skinem ranac. Nisam htela ni da sednem. Plakala sam, ljuta i slomljena, i ponavljala u sebi: \u201eZa\u0161to moram da napustim sve?\u201c Mama je \u0107utala. Njeno lice bilo je mirno, ali njene o\u010di govorile su vi\u0161e nego \u0161to su ikada mogle re\u010di. Razumela je. Razumela je svaki deo moje tuge, jer i ona je nosila svoj deo. Ali nije znala \u0161ta da mi ka\u017ee. Jer ni\u0161ta nije moglo promeniti istinu \u2013 moramo dalje. Sedela je u ti\u0161ini, dok sam ja plakala i besnela. Nije mi prigovarala, nije me prekorevala. Njen pogled govorio je: \u201eZnam da ti je te\u0161ko, ali ovo moramo da uradimo. Moramo da nastavimo.\u201c<\/p>

Te no\u0107i nisam spavala. Nisam ni \u017eelela. Ose\u0107ala sam se kao stranac, izgubljena u svetu koji nije bio moj. Gledala sam senke na zidovima koje su se pomerale sa svetlom prolaznih automobila. Svaka senka delovala mi je kao podse\u0107anje na ono \u0161to sam izgubila \u2013 svoju ku\u0107u, svoju baku, svoj dom. A Maza, moja verna Maza, legla je pored mene. Njeno malo telo bilo je tiho i toplo, kao da poku\u0161ava da me podseti da nisam potpuno sama. Pru\u017eila sam ruku i dotakla njeno meko krzno, ose\u0107aju\u0107i kako di\u0161e mirno, bezbri\u017eno. U tom trenutku, duboko u sebi, znala sam \u2013 ovo je moj novi svet. I koliko god \u017eelela da se vratim, koliko god \u017eelela da zaustavim vreme, \u017eivot ide dalje. Morao je. A ja sam morala sa njim.\u00a0<\/p><\/div>

\"\"<\/p>

\u00a0<\/h3>

\u00a0<\/h3>

Scena 24: <\/strong><\/h3>

Nova ku\u0107a, novi svet<\/strong><\/h3>

Preseljenje u grad bilo je po\u010detak nove \u017eivotne epizode. Nova ku\u0107a, novi grad, novi drugari \u2013 i, mo\u017eda, prilika da postanem neko novi. Ali u po\u010detku, sve je izgledalo kao kazna.<\/p>

Prvih mesec dana patila sam za svojim selom, za svojim drugarima i ulicama koje sam poznavala. Nostalgija je bila poput te\u017eine koja mi je pritisla srce, ali polako, neprimetno, po\u010dela sam da uvi\u0111am da ovo preseljenje mo\u017eda ipak nosi neku \u0161ansu. Prvih nekoliko dana buntovno nisam izlazila iz ku\u0107e. To je bio moj tihi protest protiv grada i svega \u0161to je on predstavljao. Mama je radila po ceo dan \u2013 sada smo, pored svih tro\u0161kova, imali i stanarinu koju je trebalo pla\u0107ati. Njeni dani su postali du\u017ei, a moj svet ti\u0161i. Ostajala sam sama sa Mazom, mojim vernim saputnikom, istra\u017euju\u0107i svaki kutak ku\u0107e.<\/p>

U sobi do ulice, koja je jo\u0161 uvek bila ispunjena stvarima vlasnika ku\u0107e, otkrila sam svoje malo blago. Na policama su stajale knjige, sveske, i ne\u0161to \u0161to je izgledalo kao dnevnik. Bio je to dnevnik jedne od vlasnica ku\u0107e iz tinejd\u017eerskih dana. Njegove stranice bile su ispisane divnim rukopisom koji me je privla\u010dio, mamio kao neka zabranjena avantura. Znala sam da nije ispravno \u010ditati ne\u010diju intimu, ali dosada i radoznalost bile su ja\u010de od pravila i morala. Otvorila sam ga i uronila u te stranice, kao da ulazim u neki tu\u0111i svet, u neku pri\u010du koja mi nije pripadala, ali koja me je potpuno op\u010dinila. Na tim stranicama nalazila sam misli, ose\u0107anja, i snove jedne devojke koja je nekada \u017eivela u ovoj istoj ku\u0107i. Pisala je o svojoj ljubavi, o prijateljstvima, o strahovima i radostima. Zami\u0161ljala sam njen \u017eivot, njene dane. U glavi sam o\u017eivljavala te scene, gradila pri\u010de, i taj dnevnik postao je moj tajni prozor u pro\u0161lost. Bilo je ne\u0161to ute\u0161no u tome \u2013 kao da je i ona, u svojim godinama, prolazila kroz sli\u010dne stvari, kroz iste borbe. Kao da je i ona, na neki na\u010din, bila moja saputnica u ovom periodu prilago\u0111avanja. Svaki put kada bih otvorila dnevnik, vreme bi prolazilo br\u017ee. Stranice su postajale moje uto\u010di\u0161te, mesto gde su moje misli mogle da se sklone od tuge za selom. I polako, gotovo neprimetno, bol za starim domom po\u010dela je da bledi. Svakim danom sve vi\u0161e sam prihvatala situaciju.<\/p>

Grad, koji je na po\u010detku delovao kao kazna, po\u010deo je da postaje mesto novih mogu\u0107nosti, novih pri\u010da. Mo\u017eda je ovaj novi svet imao ne\u0161to da mi ponudi. A ja sam, sa svakom pro\u010ditanom stranom, sve vi\u0161e ose\u0107ala da mogu da se uklopim.<\/p>

\"\"<\/p><\/div><\/div><\/div>

\u00a0<\/h3>

Scena 25:<\/strong><\/h3>

Novi grad, nova devojka<\/strong><\/h3>

Preseljenje u grad donelo mi je svet koji do tada nisam poznavala. Ku\u0107a u kojoj smo stanovale bila je blizu reke Save, blizu centra grada. Novi svet me je \u010dekao \u2013 \u0161etnje kejom, istra\u017eivanje prostranih ulica koje su izgledale kao avenije u pore\u0111enju sa uskim sokacima mog sela. Grad je imao svoju energiju, druga\u010diju od svega na \u0161ta sam navikla. Deca su bila urbana, druga\u010dija od mojih drugara iz sela. Bili su glasniji, smeliji, nosili su garderobu koju sam do tada gledala samo u \u010dasopisima. U po\u010detku, ose\u0107ala sam se kao stranac u tom svetu, ali ubrzo, prilagodila sam se. Po\u010dela sam da u\u010dim pravila igre, da istra\u017eujem tu novu verziju sebe.<\/p>

Sa drugaricama iz \u0161kole subote su postale najsvetliji dani u nedelji. Preko cele nedelje smo u \u0161koli \u0161aputale i planirale \u2013 \u0161ta \u0107emo obu\u0107i, gde \u0107emo iza\u0107i, \u0161ta \u0107emo raditi. Subota je bila centar na\u0161eg Univerzuma, dan kada smo izlazile iz svojih uloga u\u010denica i postajale \u201evelike devojke\u201c. Devojke su dolazile kod mene, jer sam \u017eivela blizu centra. To je postao na\u0161 mali ritual. Zajedno smo se spremale za izlazak, kao da idemo na najva\u017eniji doga\u0111aj u na\u0161im \u017eivotima. Garderoba je bila oskudna \u2013 nismo imale puno, pa smo razmenjivale haljinice, suknjice, i dodatke. Nekada bih \u010dak sama \u0161ila ili prekrajala ne\u0161to staro, prave\u0107i od toga svoj mali modni trenutak. \u0160minkanje je bilo \u010ditava avantura \u2013 improvizovale smo sa senkama i ru\u017eevima, gledaju\u0107i jedna drugu sa ponosom kada bismo zavr\u0161ile, ube\u0111ene da izgledamo kao filmske zvezde. Ose\u0107ala sam se velikom, va\u017enom, pripadala sam tom svetu, makar samo na jedan dan. Kada bismo iza\u0161le, sve je nestajalo \u2013 tuga, se\u0107anja na selo, strahovi. Popile bismo po dva bambusa (vino i kola), \u0161to je za nas tada bio vrhunac sofisticiranosti, i igrale do besvesti. Diskoteka je bila na\u0161 raj \u2013 svetla, glasna muzika, ritam koji nas je nosio. Zaboravljale smo da postoji sutra, zaboravljale smo sve osim tog trenutka.<\/p>

Kad bismo se vratile ku\u0107i, umorne ali sre\u0107ne, spavale bismo kod mene. Nije bilo lep\u0161eg ose\u0107aja nego le\u017eati u sobi, prepri\u010davati dogodov\u0161tine iz izlaska kao da nismo bile zajedno. Govorile bismo o simpatijama, planirale slede\u0107u subotu, smejale se bez kraja. \u017divele smo od subote do subote. To je bio na\u0161 svet, na\u0161a pri\u010da.<\/p>

Grad mi je dao ne\u0161to \u0161to nisam ni znala da \u017eelim \u2013 priliku da budem deo ne\u010dega druga\u010dijeg, priliku da istra\u017eim novu sebe.<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\"\"<\/p>

\u00a0<\/h3>

Scena: 26<\/strong><\/h3>

Moj Brane \u2013 Pri\u010da o \u010distoj ljubavi<\/strong><\/h3>

Ne \u017eelim u ovoj mojoj pri\u010di pominjati imena ljudi, osim moje dece, jer smatram da je privatnost svakog pojedinca dragocena i vredna \u010duvanja. Ne bih \u017eelela nikog da povredim ili izdvojim, jer moj \u017eivot je ispunjen ljudima koji su ga obele\u017eili na divan na\u010din.<\/p>

\u00a0Braneta i Gordanu moram pomenuti jer njih dvoje vise nisu medju nama i\u00a0 \u017eelim da sa\u010duvam se\u0107anje na njih jer je on dragulj mojih uspomena.\u00a0 Brane je bio dete koje je umelo da voli \u010distom, bezuslovnom ljubavlju, a Gordana je bila majka \u010dija snaga i predanost nisu znale za granice. Oni su deo mene, deo pri\u010de koja zaslu\u017euje da bude ispri\u010dana, deo se\u0107anja koja ne smeju biti zaboravljena.\u00a0<\/p>

Brane je bio\u00a0 \u0161est meseci stariji od mene, ali razlike me\u0111u nama nikada nije bilo \u2013 osim u njegovoj posebnosti. Imao je Daunov sindrom, ali ja to tada nisam razumela . Za mene, Brane je bio samo Brane \u2013 moj drug, moj saputnik u igri. Njegova mama, Gordana, bila je na\u0161a porodi\u010dna prijateljica. Povu\u010dena, tiha \u017eena koja se posvetila svom sinu celim bi\u0107em.<\/p>

Se\u0107am se kako bi Gordana, kada bi nas posetila, uspela da me nahrani, iako sam bila devoj\u010dica koja nije volela da jede. Mama i baka su gubile strpljenje, ali Gordana bi me nekako nagovorila. Tada to nisam razumela, ali sada shvatam \u2013 to je bila njena maj\u010dinska toplina, njena sposobnost da ljubavlju otvori vrata koja su za druge bila zatvorena. Njih dvoje su \u017eiveli blizu nas, zajedno sa njenom tetkom, u malom seoskom domu. Otac Branetov nikada nije bio deo pri\u010de \u2013 njegovo ime nije bilo ni pomenuto. Gordana ga je podigla sama, sa snagom koja mi je sada, iz ove perspektive, potpuno jasna.<\/p>

Se\u0107am se jednog trenutka kada su nas posetili. Mama je bila na poslu, a baka i ja sa\u00a0 Branetom i Gordanom sedele u sobi. Brane je, sa svojim nesta\u0161nim osmehom, rekao: \u201eSad \u0107e do\u0107i policajac!\u201c Napravio je sme\u0161nu grimasu, misle\u0107i na moju mamu. Kada je stvarno do\u0161la, namr\u0161tena od posla, dugo smo se smejali njegovoj \u201eproro\u010dkoj\u201c \u0161ali.<\/p>

Brane je bio dete koje je volelo bez granica. Kada bi me video, njegove ruke bi po\u010dele da se tresu od uzbu\u0111enja, a osmeh mu je bio toliko \u0161irok da je zarazio sve oko sebe. Njegova radost bila je \u010dista, bezuslovna, kao da je njegov ceo svet bio usmeren ka ljubavi. Tr\u010dao bi ka meni, grlio me i odmah uvla\u010dio u svoje igre. Bili smo tim \u2013 on i ja.<\/p>

Kada bi mu do\u0161le sestre od tetke, satima bismo se igrali u njegovom dvori\u0161tu. Imali smo tamo \u010dardak koji je bio na\u0161e skrovi\u0161te, mesto gde smo pravili svoje male svetove. Igrali smo se sa ra\u010dunovodstvenim karticama koje bi Gordana donosila sa posla, \u201ebankara\u201c, \u00a0\u201eu\u010diteljica\u201c, glumili sve \u0161to nam je ma\u0161ta dozvoljavala. Dani su prolazili u smehu, pra\u0161ini i bezbri\u017enosti.\u00a0 Znali smo po ceo dan da se igramo dok nas mame ne bi poterale onako prljave\u00a0 na kupanje. Brane je bio neumoran u igri, a ja sam bila sre\u0107na \u0161to imam nekoga ko me do\u010dekuje s takvom rado\u0161\u0107u.<\/p>

Njegova ljubav prema fotografijama bila je posebna. Imao je fioku punu starih slika koje je neumorno pokazivao. Svaki put bih se pretvarala da ih prvi put vidim, samo da vidim tu sre\u0107u na njegovom licu.<\/p>

Jednog dana, dok je Gordana bila na poslu, Brane je odlu\u010dio da bude \u201edoma\u0107ica\u201c. Uzeo je svu ispeglanu, slo\u017eenu garderobu iz ormara i potopio je u korito napolju da je \u201eopere\u201c. Da stvar bude gora uzeo je neku crnu \u010detku za cipele i ribao garderobu. Ponosan na svoje delo do\u010dekao je Gordanu sa posla. Garderoba je bila crna ,masna od kreme za cipele. Kada su ga pitali za\u0161to, rekao je nevino: \u201eDa bude \u010disto.\u201c Njegova namera je bila \u010dista \u2013 uvek iz ljubavi, uvek iz \u017eelje da ne\u0161to doprinese.<\/p>

\"\"<\/p>

Godine su prolazile, i na\u0161i susreti su postajali sve re\u0111i. U srcu sam uvek nosila uspomene na Braneta \u2013 njegov osmeh, njegove ruke koje su se tresle od uzbu\u0111enja kad me vidi, i onaj njegov topli glas koji je uvek bio ispunjen rado\u0161\u0107u. Iako sam se sve re\u0111e vra\u0107ala u svoje selo, u mislima sam ga \u010desto pose\u0107ivala. Nikada nisam zaboravila njegovu ne\u017enu prirodu, njegovu sposobnost da se raduje sitnicama i da u svemu vidi lepo. Te uspomene su sada deo mene, deo pri\u010de koju pri\u010dam dalje \u2013 pri\u010de o ljubavi, prijateljstvu i \u010disto\u0107i srca.<\/p>

Kasnije kada sam saznala da je Gordana morala da ga smesti u ustanovu, srce mi se steglo. Zamislila sam ga tamo, me\u0111u nepoznatim ljudima, daleko od ku\u0107e, od fioke sa slikama, od na\u0161eg sveta. Njegovo srce je bilo slabo, a Gordana je morala doneti odluku koja ju je sigurno slomila. Mnogo godina kasnije \u010dula sam da je Brane preminuo. Gordana ga nije dugo nad\u017eivela.<\/p>

Kada ih se setim, ose\u0107am toplinu i tugu istovremeno. Zami\u0161ljam Gordanu, koja sada ponovo grli svog Braneta, tamo negde, gde ih ni\u0161ta ne mo\u017ee razdvojiti.<\/p>

\"\"<\/p>

\u00a0Ova pri\u010da je moj na\u010din da ih sa\u010duvam od zaborava, da se zahvalim za ljubav koju su uneli u moj \u017eivot.<\/p>

\u0160aljem im ljubav tamo gde su sada, i \u010duvam ih zauvek u srcu. Ovo nije kraj \u2013 ovo je deo pri\u010de koja se nastavlja, jer ljubav nikada ne umire.<\/p>

\u00a0<\/p><\/div>

\"\"<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

“…Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane ne\u0161to
kao lepr\u0161av trag.<\/p>

Nemoj da bude\u0161 tu\u017ean.<\/p>

Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
\u010dudno drag.<\/p>

No\u0107u kad gleda\u0161 u nebo,
i ti namigni meni.<\/p>

To neka bude tajna.<\/p>

Uprkos danima sivim,
kad vidi\u0161 neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja jo\u0161 uvek
\u0161a\u0161av letim i \u017eivim.”<\/p>

Miroslav Anti\u0107<\/p><\/div><\/div>

\"\"<\/p>

Brane , Gordana , mama i ja<\/span><\/p>

\u00a0Scena\u00a0<\/strong>27<\/strong>\u00a0:\u00a0<\/strong><\/h3>

Nasle\u0111ene ti\u0161ine<\/strong><\/h3>
Dok vra\u0107am film svojih se\u0107anja, te slike iz detinjstva dolaze mi sa sve ve\u0107om jasno\u0107om, protkane emocijama koje sada ose\u0107am dublje nego ikada pre. Vidim onu devoj\u010dicu sa krupnim, zelenim o\u010dima, punu nade i radosti, koja se kroz igru, smeh, ali i tihe suze borila sa strahovima i nesigurnostima koje su bile prevelike za njene male godine. Bila je to borba devoj\u010dice da razume svet oko sebe, svet koji je \u010desto bio hladan i neshvatljiv, ali i da prona\u0111e svoje mesto u njemu. Sada shvatam \u2013 sve te \u201egre\u0161ke\u201c za koje sam sebe ranije krivila bile su zapravo lekcije. To su bile bitke moje du\u0161e, borba protiv uverenja koja su mi nesvesno nametnuta, a koja su me sputavala da budem ono \u0161to jesam.<\/div>
\u00a0<\/div>
U tom vrtlogu se\u0107anja, trenutak iz sada\u0161njosti prostrujao je kroz mene poput hladnog talasa, vra\u0107aju\u0107i me u stvarnost.<\/div>
\u00a0<\/div>
Javio se Melinin otac. Posle gotovo dve godine ti\u0161ine. \u010cuo je da sam bolesna, pa se odjednom setio svog deteta. Re\u010di su mu bile hladne, gotovo tehni\u010dke: \u201e\u017delim da je vidim. Imam prava, moja je.\u201c<\/div>
Stisla sam telefon u ruci, dok su mi misli odlutale ka Melini. Pitala sam je \u0161ta ona \u017eeli. Njene okice su zasvetlele uzbu\u0111enjem dok je rekla: \u201eNaravno, \u017eelim da vidim tatu.\u201c Pripremila sam je za razgovor, iako je deo mene \u017eeleo da je za\u0161titi od mogu\u0107eg razo\u010daranja. Kamera se uklju\u010dila, a on, ozbiljan, za volanom.<\/div>
\u201e\u0106ao tata\u201c rekla je Melina radosno, ljubavlju i nadom u glasu. On je \u0107utao. Ti\u0161ina se rastezala izme\u0111u njih, kao zid. Napokon, progovorio je: \u201ePorasla si. Se\u0107a\u0161 li me se? Zna\u0161 li ko sam ja?\u201c<\/div>
U tom trenutku, u njenim o\u010dima sam videla sopstvenu pro\u0161lost. One iste o\u010di koje sam i sama imala kao devoj\u010dica dok sam gledala svog oca \u2013 o\u010di koje mole za ljubav, o\u010di koje pitaju: \u201eZa\u0161to nisi tu? Za\u0161to nisam dovoljno dobra da me voli\u0161?\u201c Bol mi je proparao srce.<\/div>
Nisam mogla to da podnesem. Znala sam \u0161ta \u0107e uslediti \u2013 hladni, udaljeni odgovori, nespretnost, zbunjenost i, na kraju, tuga.<\/div>
Prekinula sam razgovor. Nisam mogla da dopustim da moje dete pro\u0111e kroz ono \u0161to sam ja pro\u0161la. Ne\u0107u dozvoliti da njena vrednost bude dovedena u pitanje zbog nekoga ko ne zna \u0161ta zna\u010di biti roditelj. Pisala sam mu. Re\u010di su navirale, kao reka koja se probija kroz branu. Rekla sam mu da roditeljstvo nije samo papir koji dokazuje da je biolo\u0161ki otac. Da je Melina zaslu\u017eila da joj ka\u017ee da je voli, da je po\u017eeleo, da misli na nju. Da ne mora da bude bolja, druga\u010dija, savr\u0161enija, da bi zaslu\u017eila ljubav. Nije do nje. Nikada nije bilo do nje. Kao \u0161to nikada nije bilo ni do mene. Melina mora znati da je voljena, da je dovoljna, ba\u0161 takva kakva jeste.<\/div>
Ne\u0107u dozvoliti da iko \u2013 pa ni njen otac \u2013 poljulja taj ose\u0107aj. Borim se da je za\u0161titim od ose\u0107aja zbunjenosti, odbacivanja i pitanja na koja nikada ne\u0107e dobiti odgovore. Jer ako je iko nau\u010dio lekciju o ljubavi i roditeljstvu, to sam ja. I ja sam tu da budem i njena majka, i njen oslonac, i njena ljubav \u2013 dovoljna za sve \u0161to joj treba.<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
\u00a0<\/div><\/div><\/div>
\u00a0<\/div><\/div><\/div><\/div>
\"\"<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
\u00a0<\/div><\/div>
Kada je ponovo nazvao, njegov glas bio je hladan, monoton, gotovo neprirodan. Ponovio je sve \u0161to sam mu napisala, kao da odgovara na lekciju u \u0161koli, bez trunke iskrene emocije. Rekao je Melini da je voli, da mu nedostaje, da misli na nju svaki dan i da je \u010duva u srcu. Ona je tiho, nesigurno prozborila samo jedno \u201eznam\u201c. Njen glas bio je krhak, ali pun nade, kao da se trudila da poveruje u njegove re\u010di. Jo\u0161 nekoliko minuta trajao je taj razgovor, koji \u0107e, na\u017ealost, postati deo njenog se\u0107anja. Razgovor sa ocem \u2013 stran i dalek, pro\u017eet nelagodom i neizvesno\u0161\u0107u. Kada je poziv zavr\u0161io, osetila sam olak\u0161anje. Zgrabila sam svoju Melinu i privila je uz sebe, \u017eele\u0107i da je za\u0161titim od svake tuge i svih te\u017eina koje \u017eivot mo\u017ee doneti.<\/div>
U tom trenutku, dok sam je dr\u017eala, molila sam se tiho u sebi.<\/div>
\u201eBo\u017ee, daj mi snage, zdravlja. Pomozi mi da ozdravim, da ostanem uz svoju decu. Ne smem ih napustiti, potrebna sam im. Ona je jo\u0161 mala,\u00a0 nezasti\u0107ena. Moram biti tu.\u201c<\/div>
\u00a0<\/div>
Gledaju\u0107i je u o\u010di, rekla sam joj da je volim najvi\u0161e na svetu i da je divna, predivna, ba\u0161 takva kakva jeste. Njene male ruke stegle su me sna\u017eno, dok mi je odgovorila: \u201eI ja tebe volim puno, mama.\u201c Potom se otrgla iz mog zagrljaja i nastavila da se igra, kao da je sve ono pre samo prolazna scena u njenom svetu. Ostala sam sama u sobi i zaplakala. U tim suzama bila je bol zbog onoga \u0161to sam pro\u0161la kao dete, zbog Melinine sudbine, ali i olak\u0161anje \u2013 spoznaja da sada, kao majka, imam mo\u0107 da prekinem taj krug, da u\u010dinim sve \u0161to mogu da je za\u0161titim.<\/div>
Shvatila sam tada da je osve\u0161\u0107ivanje mojih sopstvenih rana zapravo blagoslov. Jer sada mogu prepoznati po pogledu, po pokretu njene ruke ili izrazu lica \u0161ta ose\u0107a. Mogu joj pru\u017eiti bezuslovnu ljubav, onu koju nisam imala, i graditi zdrave temelje njene sre\u0107e. Ne\u0107u dopustiti da se tradicija uskra\u0107ene ljubavi u na\u0161oj porodici nastavi.<\/div>
\u00a0<\/div>
Sutradan sam skupila snagu i sa Nadjom oti\u0161la u grad. Birale smo poklone za Melinu. Sve \u0161to smo znale da \u0107e je usre\u0107iti, birale smo srcem, s ljubavlju. Do sada je poklone donosio Deda Mraz, ali ovaj put sam \u017eelela da ih donesemo mi. Deda Mraz mo\u017ee do\u0107i kasnije. Kada smo stigle ku\u0107i i predale joj paketi\u0107, Melina je bila presre\u0107na. Vadila je poklon po poklon, divila se svakom od njih, odmah ih isprobavala, a slatki\u0161e nudila nama da nas po\u010dasti. Njeno odu\u0161evljenje grejalo je moje srce.<\/div>
\u201eMama, volim vas najvi\u0161e na svetu! Vi ste najbolje!\u201c govorila je, grle\u0107i nas iznova i iznova.<\/div>
\u201eOvo je najbolji dan ikad!\u201c U njenim krupnim, crnim o\u010dima sijala je sre\u0107a, ljubav, vera i sigurnost \u2013 sve ono \u0161to sam oduvek \u017eelela da vidim u o\u010dima svoje dece. Nadja i ja smo se pogledale, o\u010di su nam se caklile od suza, ali nismo ni\u0161ta govorile. Sve je bilo jasno, savr\u0161eno razumljivo u tom trenutku.<\/div>
\u00a0<\/div>
U sebi sam se jo\u0161 jednom pomolila:<\/div>
\u201eBo\u017ee, pomozi mi da jo\u0161 mnogo Novih godina usre\u0107im svoju decu, da ostanem uz njih jo\u0161 dugo, da me greje njihova radost i ljubav iz pogleda.\u201c<\/div><\/div>
\u00a0<\/div>
\"\"<\/div><\/div>
\u00a0<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
<\/div>
\u00a0<\/div>

Scena 28 :<\/strong><\/p>

Stranac na pragu<\/strong><\/p>

Melinin razgovor s ocem probudio je u meni se\u0107anje koje sam dugo skrivala u dubinama svoje du\u0161e. Se\u0107anje na prvi razred srednje \u0161kole, kada smo jo\u0161 uvek \u017eivele u kom\u0161ijinoj ku\u0107i. Tog dana vra\u0107ala sam se iz \u0161kole autobusom, ose\u0107aju\u0107i se slabije nego obi\u010dno. Dva drugara iz razreda dovela su me ku\u0107i, pridr\u017eavaju\u0107i me jer su primetili da mi nije dobro. Kod nas je tada bio Mamin prijatelj Mile, njen drug iz detinjstva, na kafi uz \u010da\u0161icu rakije. Mama me smestila u krevet, a onda, bez uvoda i pripreme, rekla re\u010denicu koja mi je zalupila srce: “Do\u0161ao ti je tata. Ho\u0107e da te vidi. Dole je u kafi\u0107u, \u010deka da do\u0111e\u0161.”<\/p>

Ostala sam zate\u010dena. Nisam ga videla godinama. Ta\u010dnije, pro\u0161lo je vi\u0161e od \u010detiri i po godine od poslednjeg susreta, od onog ro\u0111endana . U po\u010detku sam osetila bljesak radosti \u2014 “Do\u0161ao je!” \u2014 pomislila sam, dok mi se lice ozarilo. Ali, kao da mi je hladan vetar ugasio tu iskru nade, Mile je, pod dejstvom rakije, nehajno otkrio kako ga je slu\u010dajno sreo u selu. Do\u0161ao je zbog nekih papira i ve\u0107 je planirao da se vrati ku\u0107i vozom, ali mu je Mile predlo\u017eio da ostane i vidi me kad ve\u0107 prolazi kroz selo. I kao da je neko udario po mom srcu. Radost je nestala, a ostalo je samo razo\u010daranje. “Neko mu je morao sugerisati da vidi svoje dete…” pomislila sam s gor\u010dinom. U meni su se uzburkale godine tuge i o\u010dekivanja koja nisu bila ispunjena. Sa mojih ,ve\u0107 u gr\u010du da ne zapla\u010dem ,usana samo je izletelo: “Ne \u017eelim da ga vidim.” Mama je ostala zapanjena mojom reakcijom. “Kako to misli\u0161? Za\u0161to?” pitala je zbunjeno, dok je poku\u0161avala da me ubedi. “\u010ceka te dole\u2026 mo\u017eda ga ne\u0107e\u0161 videti opet godinama.” Njene re\u010di bile su glas razuma. Znala sam da je u pravu, iako sam \u017eelela da ignori\u0161em sve \u0161to je rekla. “U redu,” procedila sam kroz zube, hladno, bez emocija.<\/p>

Dok sam le\u017eala u krevetu, za\u010dula sam korake. Na vratima se pojavio on \u2014 mr\u0161av, s bradom i kosom do ramena, u nekoj staroj ode\u0107i koja je nosila tragove njegovog te\u0161kog \u017eivota. Njegovo lice bilo je umorno, propalo, pro\u0161arano linijama koje su svedo\u010dile o godinama koje smo proveli razdvojeni. Naslonio se na vrata, poku\u0161avaju\u0107i da nasme\u0161i i naizgled opu\u0161tenim tonom rekao: “Auu, kako si porasla!” Njegove re\u010di su mi zvu\u010dale prazno. “Naravno da jesam,” odgovorila sam grubo, jer \u0161ta drugo da ka\u017eem \u010doveku koji nije bio tu dok sam rasla? Neko ko je odavno prestao da bude deo mog sveta. Seo je kraj mene, pri\u010dao o nekim sitnicama, ispunjavaju\u0107i ti\u0161inu. Ali ta ti\u0161ina je i dalje bila prisutna, te\u017ea od re\u010di.<\/p>

Ose\u0107ala sam se kao stranac u njegovom dru\u0161tvu. Svaki njegov pokret budio je u meni gor\u010dinu, svaka njegova re\u010denica samo je potcrtavala jaz izme\u0111u nas. Nesvesno sam se povukla na ivicu kreveta, kao da poku\u0161avam da ga udaljim. Pre\u0161ao je za trpezarijski sto, sedeo s mamom, pri\u010daju\u0107i o trivijalnim temama. Posmatrala sam ih iz daljine, preklopljena razo\u010daranjem. Nisam mogla da izdr\u017eim vi\u0161e. Pretvarala sam se da spavam, \u017eele\u0107i da \u010dujem ho\u0107e li me pomenuti dok misle da ne slu\u0161am. Mama je uzdahnula, poku\u0161avaju\u0107i da pokrene razgovor o meni. “Eto, svako od nas dvoje \u017eivi \u017eivot koji je \u017eeleo. Ali ona\u2026 da li ona \u017eeli ovakav \u017eivot?” On je slegnuo ramenima i nehajno rekao: “Jbg,” uz dubok uzdah koji je odzvanjao ravnodu\u0161no\u0161\u0107u. Te dve re\u010denice bile su sve \u0161to je ostalo od tog susreta.<\/p>

Kada je oti\u0161ao, nisam ose\u0107ala tugu, nisam plakala. Ovaj put nije bilo suza. Umesto toga, ostala je gor\u010dina. Ovaj put nisam ga ispratila s bolom u srcu, ve\u0107 s nekom hladnom odlu\u010dno\u0161\u0107u \u2014 odlu\u010dno\u0161\u0107u da vi\u0161e ne o\u010dekujem ni\u0161ta od njega. To nije bio moj otac. Bio je samo stranac.<\/p>

\"\"<\/p>

\u00a0<\/h3>

Scena 29:<\/strong><\/h3>

\u017delje u \u0161oljici kafe<\/strong><\/h3>
\u00a0<\/div>

Moji srednjo\u0161kolski dani bili su pro\u017eeti nesta\u0161lucima, tinejd\u017eerskim buntom koji se \u010desto zavr\u0161ava osmehom i pokojom opomenom pa \u010dak nekada i kaznom. Koliko sam kao dete bila poslu\u0161na, toliko sam u tim godinama prkosila pravilima. \u0160kola mi je tada bila teret. Izgovori za izostanke dolazili su lako \u2013 kupovali smo la\u017ena opravdanja i pravdali \u010dasove sami sebi. Umesto u u\u010dionicama, sate bismo provodili u malim poslasti\u010darnicama, ispijaju\u0107i kafe jer za vi\u0161e od toga nismo imali novca. Sedeli bismo uz skromne stolove, zaviruju\u0107i u \u0161olje i izmi\u0161ljaju\u0107i proro\u010danstva iz taloga kafe.<\/p>

“Beli trag zna\u010di da \u0107e ti on danas pisati,” govorila bi jedna od drugarica. “Ovaj krug ovde je srce \u2013 zaljubljen je, sigurno!” Na\u0161a ma\u0161ta i ta neozbiljna proricanja bila su dovoljna da ulep\u0161aju svakodnevicu. U tom svetu, stvorenim od sitnica, nalazile smo radost.<\/p>

\"\"<\/p>

\u010cesto smo i\u0161le jedna kod drugih umesto u \u0161kolu, skrivaju\u0107i se od roditelja kao da smo begunci od zakona. Danima nismo ulazile u ku\u0107e, osim na brzinu, samo da ostavimo torbe i presvu\u010demo se za novu avanturu. Stopirale smo od \u0161kole do grada, vo\u017enja nije trajala dugo, ali na\u0161e \u0161ale i susreti sa sme\u0161nim ljudima \u010dinili su svaki put nezaboravnim. Davale smo nadimke svakom voza\u010du koji bi nas povezao i te pri\u010de zapisivale u svesku \u2013 kao malu knjigu uspomena. “Se\u0107a\u0161 li se Gospodina Brkovi\u0107a?” smejale smo se i danima kasnije, imitiraju\u0107i njegove izraze i gestove.<\/p>

Najvi\u0161e sam se dru\u017eila s dve drugarice. Jedna je bila iz mog odeljenja, druga iz susednog, ali zajedno smo \u010dinile neraskidivu celinu. No\u0107i smo provodile pri\u010daju\u0107i, smeju\u0107i se, delile tajne i snove. Kada bismo spavale jedna kod druge, obe\u0107avale smo da \u0107emo ostati budne do jutra, da \u0107emo pri\u010dati dok nas san ne pobedi. Naravno, ja bih uvek prva zaspala, dok su njihovi \u0161apati postajali ti\u0161i i polako nestajali u daljini.<\/p>

\u010cak i kad nismo bile zajedno, fiksni telefon bio je na\u0161 saveznik. Satima bismo razgovarale, prelazile s jedne teme na drugu, i ponekad bih zaspala sa slu\u0161alicom u ruci. Tada nismo razmi\u0161ljale o vremenu, o obavezama, o sutra\u0161njem danu. Bile smo slobodne, pune energije i \u017eivota.<\/p>

One su bile deo mene, deo moje mladosti. Mogle su znati svaki moj strah, svaku moju \u017eelju. S njima sam delila zaljubljivanja, tihe patnje, radosti, ma\u0161tanja. Dok su one sanjale o velikim karijerama, o \u017eivotu u bogatim vilama sa bazenima i skupim automobilima, ja bih slu\u0161ala njihove pri\u010de s divljenjem, zami\u0161ljaju\u0107i slike koje su tako \u017eivopisno opisivale. Kada bi do\u0161ao red na mene, moje \u017eelje su bile druga\u010dije.<\/p>

“Ja \u017eelim ku\u0107icu, troje dece i porodicu,” govorila bih\u00a0 sigurno. U tim trenucima, dok su me gledale sa blagim \u010du\u0111enjem, znala sam da ne razumeju. Za njih je porodica bila ne\u0161to \u0161to se podrazumeva, ne\u0161to \u0161to nije vredno ma\u0161tanja. A za mene je to bio vrhunac svega. U mom srcu, to je predstavljalo najvi\u0161e \u0161to \u010dovek mo\u017ee da dosegne \u2013 dom ispunjen ljubavlju i smehom.<\/p>

Tih godina, nau\u010dila sam koliko su prijateljstva dragocena. Nau\u010dila sam da cenim te trenutke, te \u0161olje kafe i neozbiljna proricanja, jer oni su bili vi\u0161e od igre. Oni su bili moja osnova, moje uto\u010di\u0161te. Te dve drugarice, bez obzira na to gde su sada, zauvek \u0107e biti deo mene. Sa njima sam odrastala, sazrevala, u\u010dila da sanjam i volim. Te godine, ti dani, to je bila moja mladost, moj svet, moj mali raj.<\/p>

\"\"<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>
<\/div>

Scena 30: <\/strong><\/h3>

Prekretnica izme\u0111u detinjstva i odrastanja<\/strong><\/h3>

Bio je praznik, a stanica na kojoj sam \u010dekala autobus bila je sablasno tiha. Vetar je lagano nosio miris ranog prole\u0107a, ali u meni je rasla nelagoda. Autobus nije dolazio. Nisam imala na\u010dina da proverim da li \u0107e ga uop\u0161te biti, ali odbijala sam da odustanem. Tog dana me \u010dekao ro\u0111endan jedne od va\u017enih drugarica iz mog sela. Plan je bio da prespavam kod nje, jer \u0107e \u017eurka trajati do kasno. Ove godine slavimo na\u0161e 18. ro\u0111endane \u2013 prelazak iz detinjstva u svet odraslih. Bili smo deca s velikim snovima i naivnim verovanjima da punoletstvo donosi \u010daroliju slobode.<\/p>

Prazna stanica postajala je jo\u0161 ti\u0161a, a moje misli sve glasnije. Ako autobus ne do\u0111e, kako \u0107u sti\u0107i? Dok sam stajala izgubljena u svojim mislima, iz kafi\u0107a nedaleko od stanice za\u010dula sam smeh i povike. Par ljudi je sedelo u ba\u0161ti, a jedan od njih je ustao i seo na motor. Njegov pogled me presekao dok je prolazio pored mene. Okrenuo se, bulje\u0107i, kao da poku\u0161ava da me upamti. Zaledila sam se. Znala sam ko je on. Bio je \u010dovek iz pri\u010da koje su kru\u017eile gradom \u2013 mu\u0161karac s “druge strane zakona”, poznat po svom \u0161armu, vezama i ljubavi prema \u017eenama. Bio je simbol ne\u010deg mra\u010dnog i opasnog, ne\u010deg \u0161to me u isto vreme pla\u0161ilo i fasciniralo. Nisam \u017eelela da me vidi, da me primeti, ali njegovi pogledi su me progonili. Skrenuo je motor nazad ka kafi\u0107u, seo u auto i zaustavio se ispred mene. “Divna mlada dama, gde ste to krenuli?” upitao je kroz spu\u0161ten prozor, osmehuju\u0107i se kao lovac koji je upravo spazio plen. Glas mu je bio blag, ali autoritativan. Zaledila sam se, ali sam odlu\u010dila da sakrijem strah. Rekla sam mu da \u010dekam autobus, na \u0161ta je odgovorio da zbog praznika autobusa nema, ali da \u0107e mu biti zadovoljstvo da me on odveze. Odbila sam, hladno i odlu\u010dno. Me\u0111utim, bio je uporan. Parkirao je auto, otvorio vrata i rekao s osmehom: “Imam vremena. Sa\u010deka\u0107u koliko god treba.” Njegova upornost me zbunjivala, a prisustvo prolaznika me dodatno nerviralo. Nisam \u017eelela da se scena odigrava pred svima, pa sam sela u auto. Unutra\u0161njost auta bila je luksuzna, daleko od onoga \u0161to sam do tada videla. Vozio je polako, a ja sam se trudila da izbegavam njegov pogled. Postavljao je pitanja, poku\u0161avaju\u0107i da razbije led, dok sam ja odgovarala kratko i odse\u010dno. Muzika je bila prijatna, a njegov glas smiren i siguran. Pitao me je kako je mogu\u0107e da me ranije nije video, gde sam se skrivala. Odgovarala sam neodre\u0111eno, nadaju\u0107i se da \u0107e zaboraviti na mene \u010dim se vrati u grad. Pre nego \u0161to me ostavio, tra\u017eio je moj broj. Nisam mu dala fiksni telefon, ali je sa osmehom rekao: “Snala\u017eljiv sam. Na\u0107i \u0107u te.” I stvarno jeste, br\u017ee nego \u0161to sam mogla i da zamislim.<\/p>

\"\"<\/p>

Kad sam stigla na ro\u0111endan, sve sam zaboravila. Slavlje, muzika, smeh \u2013 sve je to izbrisalo nelagodnost iz auta. Sutradan kada sam se vratila ku\u0107i mama mi je rekla da me zvao neki Milan iz \u0160vajcarske. Nisam poznavala nikoga iz \u0160vajcarske, pa sam pomislila da se neko \u0161ali. Par dana kasnije, dok smo mama i ja gledale televiziju, zazvonio je telefon. Mama se javila, pogledala me znati\u017eeljno i pru\u017eila mi slu\u0161alicu: “Opet onaj Milan.” Bila sam u \u0161oku. \u010cim sam \u010dula glas, srce mi je stalo. Bio je to ON. Kako je na\u0161ao moj broj? Njegov glas bio je pun samopouzdanja, kao da je znao koliko me zbunjuje. Ube\u0111ivao me je da odemo na kafu, da se vidimo. Odbila sam, izgovaraju\u0107i se bole\u0161\u0107u. Rekao je: “Ni\u0161ta, onda \u0107emo na \u010daj.” Bio je uporan, ali ne napadan. Njegova upornost i strpljivost su me izlu\u0111ivale. Po\u010deo je da se pojavljuje na mestima gde sam i\u0161la, kao senka koja me prati. Moje drugarice su u\u017eivale u njegovom dru\u0161tvu, odu\u0161evljene njegovim \u0161armom i pri\u010dama. Ja nisam. On je bio previ\u0161e starijii, previ\u0161e samouveren, previ\u0161e… sve. Ali njegova pa\u017enja, taj na\u010din na koji je osvajao ljude oko sebe, polako je osvajao i mene. Izbegavala sam da ostajem sama s njim, uvek sam bila u dru\u0161tvu sa bar jednom drugaricom. Ako bi nas vozio ku\u0107i, tra\u017eila sam da mene prvu ostavi, na \u0161ta bi on uzdahnuo i rekao: “Ok, dobro. Jo\u0161 \u0107u ja \u010dekati svojih pet minuta.” Nekako sam znala da \u0107e ih do\u010dekati. Svaki njegov pokret bio je pa\u017eljivo osmi\u0161ljen, svaki osmeh ciljano \u0161armantan. U tom svetu izme\u0111u detinjstva i odraslog doba, on je bio izazov koji me zbunjivao, pla\u0161io i privla\u010dio u isto vreme. Tada nisam znala da \u0107e ta pri\u010da postati prekretnica \u2013 po\u010detak lekcija o ljubavi, odrastanju i promenama koje donosi \u017eivot.<\/p>

\u00a0 \u00a0Telefon je zazvonio dok sam se spremala za izlazak. U \u017eurbi sam pomislila da je drugarica koja proverava da li sam krenula, pa sam se javila na brzinu, skoro vi\u010du\u0107i u slu\u0161alicu: “Kre\u0107em!” Ali umesto njenog glasa, za\u010duo se mu\u0161ki, siguran ton: “Gde idemo?” Za trenutak sam zastala, poku\u0161avaju\u0107i da pove\u017eem \u0161ta se upravo dogodilo. On. Naravno, on. Njegov smeh odjekivao je kroz liniju, zvu\u010de\u0107i kao da se zabavlja mojom zbunjeno\u0161\u0107u. Poku\u0161ala sam da se saberem i odgovorila kratko: “Nemam vremena, \u017eurim, \u010dekaju me.” Ignorisala sam njegova pitanja i brzo prekinula razgovor. Nisam \u017eelela da se upu\u0161tam u njegovu igru. Izjurila sam iz ku\u0107e, ose\u0107aju\u0107i kako mi srce ubrzano kuca. Kada sam skrenula u slede\u0107u ulicu, tamo je bio on \u2013 njegov auto se polako pribli\u017eavao i zaustavljao pored mene. Spustio je prozor, naslonio ruku na volan i sa osmehom rekao: “Ulazi.”<\/p>

Ovog puta nisam imala snage za ube\u0111ivanje. U\u0161la sam bez re\u010di, spu\u0161taju\u0107i torbu u krilo. Pogledala sam ga i upitala: “Kako uvek zna\u0161 gde sam?”<\/p>

Odgovorio je s nepokolebljivim samopouzdanjem, gotovo kao da je to najjednostavnija stvar na svetu: “Ja sve znam.”<\/p>

Pogledala sam ga sa blagim osmehom, sme\u0161e\u0107i se njegovoj drskosti. Okrenuo se ka meni i upitao za broj moje drugarice. Pre nego \u0161to sam stigla da protestujem, ve\u0107 ju je zvao i s lako\u0107om joj objasnio da \u0107u malo zakasniti jer sam s njim. Njena reakcija ga je o\u010digledno zabavila jer je kroz smeh odgovarala da slobodno kasnim, jer ona zna da sam u “sigurnim rukama”. Spustio je slu\u0161alicu, nasmejao se i tiho rekao: “Idemo.”<\/p>

Skrenuo je van grada, voze\u0107i polako i opu\u0161teno, kao da je napokon do\u010dekao svojih pet minuta. Enterijer auta bio je elegantan i tih, a muzika blaga, savr\u0161eno uklapaju\u0107i se u trenutak. Poku\u0161avala sam da ostanem ravnodu\u0161na, ali nisam mogla ignorisati kako je svaki njegov pokret bio promi\u0161ljen, kako je svaka njegova re\u010d bila s namerom da me osvoji. Pogledala sam kroz prozor, dok je on nastavio vo\u017enju, a u sebi sam znala \u2013 ovo je bilo druga\u010dije od svega \u0161to sam do tada iskusila. Iako sam se trudila da zadr\u017eim distancu, on je neumorno probijao sve zidove, na svoj na\u010din osvajaju\u0107i prostor u mom \u017eivotu.<\/p>

\u00a0<\/p><\/div>

\"\"<\/p>

\u00a0<\/h3>
<\/div>

Scena 31: <\/strong><\/p><\/div>

Skrivena ljubav i sudbinski trenuci<\/strong><\/div><\/div>
\u00a0<\/div>

Vi\u0111ali smo se gotovo svakog dana. Na\u0161i susreti bili su poput skrivenih poglavlja knjige \u2013 samo na\u0161i, daleko od radoznalih pogleda i sveta koji ne bi razumeo. Vozio bi me satima, s laganom muzikom koja je ispunjavala ti\u0161inu\u00a0 \u00a0Pri\u010dali smo o svemu. Njegove re\u010di bile su pa\u017eljive, promi\u0161ljene, a na\u010din na koji je iznosio svoje misli ostavljao me zadivljenom. Bio je zreo mu\u0161karac, s manirima gospodina, ali nosio je oreol \u010doveka s opasnim \u017eivotom. Njegova reputacija je govorila jedno, ali njegovo pona\u0161anje prema meni bilo je su\u0161ta suprotnost. Kako sam mogla pomiriti slike o njemu iz pri\u010da i stvarnost koju sam imala pred sobom? U njegovoj blizini ose\u0107ala sam sigurnost, a ta sigurnost mi je godila vi\u0161e nego \u0161to bih priznala. Ponekad bi mi nudio novac ili poklone, o\u010digledno naviknut da pa\u017enju pokazuje kroz darove. Ali meni to nije bilo va\u017eno. Njegov novac bio mi je nebitan. Svaka njegova ponuda \u010dinila bi da se ose\u0107am kao neka od \u017eena iz njegovih pri\u010da, a ja to nisam \u017eelela. \u017delela sam njega \u2013 iskrenost u njegovim re\u010dima, dubinu njegovog pogleda. Nije mogao da shvati za\u0161to odbijam njegove poklone. Bio je naviknut da osvaja takvim gestovima, ali mene je osvajao upravo time \u0161to je bio uz mene.<\/p>

Kada je do\u0161ao moj 18. ro\u0111endan, znao je ta\u010dno da \u0107u biti\u00a0 kod mame u restoranu, kao i svako jutro pre \u0161kole. “Slu\u010dajno” se pojavio tamo, s poklonom. Doneo mi je Moschino parfem i kremu. Nisam ni znala \u0161ta je to tada. Nikada pre toga nisam imala pravi parfem. Uz osmeh je \u010dastio sve prisutne, pitaju\u0107i moju mamu mo\u017ee li mi pokloniti mobilni telefon. Mama iznena\u0111ena njegovim pona\u0161anjem , zate\u010dena i oprezna, odmah je odbila. Proslavila sam ro\u0111endan s prijateljima, a on nije bio deo te ve\u010deri. Ipak, njegova prisutnost se ose\u0107ala u svakoj pesmi.\u00a0 Znala sam da mama sumnja na na\u0161 odnos. Po\u010dela je da proverava gde sam, zove prijateljice da se uveri da sam tamo gde ka\u017eem da jesam. Drugarice i ja imale smo dogovor \u2013 uvek bi rekle da sam upravo krenula ku\u0107i, a on bi se pobrinuo da me doveze na vreme.<\/p>

Jedne ve\u010deri, taman \u0161to smo stigli u\u00a0 kafi\u0107 van grada, telefon je zazvonio. Drugarica je javila da je mama zvala i pitala gde sam. Morali smo odmah da krenemo nazad. Tog dana je bio tu\u017ean, sutra je trebao putovati u \u0160vajcarsku na nekoliko dana. Ose\u0107ala sam tugu, ali nisam je pokazivala. Nisam mu do kraja verovala. Zbog njegove pro\u0161losti, nisam mogla da shvatim \u0161ta je to kod mene \u0161to ga privla\u010di. Bila sam sigurna da je samo pitanje trenutka kada \u0107e ga moja igra odbijanja umoriti. Dok smo jurili ka mom domu, vozio je zami\u0161ljen. Gledala sam ga sa strane, pitaju\u0107i se \u0161ta mu prolazi kroz glavu. Odjednom je prekinuo ti\u0161inu: “Zna\u0161, ceo \u017eivot ne\u0161to juri\u0161. Radi\u0161, stvara\u0161, gradi\u0161. A gde je sre\u0107a u svemu tome? Kada kona\u010dno na\u0111e\u0161 nekog ko ti savr\u0161eno odgovara, sve je zabranjeno. Da znam da postoji \u017eivot posle smrti, sad bih se slupao, pa da tamo negde budemo sre\u0107ni zajedno.”<\/p>

Njegove re\u010di su me zaledile. Glas mu je bio tih, ali nosio je te\u017einu tuge i seta. Pogled mu je bio uperen na put, ali \u010dinilo se kao da gleda negde daleko, iza horizonta. Nisam znala \u0161ta da ka\u017eem. Njegova izjava je zvu\u010dala toliko ozbiljno, toliko duboko. Bila je to istina izre\u010dena s takvom lako\u0107om, ali s te\u017einom koja je oborila moj dah. Samo sam \u0107utala, dok je muzika tiho svirala u pozadini.<\/p>

Te ve\u010deri, dok sam izlazila iz auta, ose\u0107ala sam kako se u meni ne\u0161to menja. To nije bila samo pri\u010da o njemu. Bio je to trenutak kada sam shvatila da nas svet odraslih ne do\u010dekuje s otvorenim rukama, ve\u0107 nas testira na svakom koraku. Njegove re\u010di, njegove emocije \u2013 sve je to postalo deo mog odrastanja, deo mene.<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\"\"<\/p>

<\/div>

Scena 31: <\/strong><\/h3>

Prve iskre maj\u010dinske ljubavi<\/strong><\/h3>

Jo\u0161 od najranijih dana imala sam poseban odnos prema bebama. U njihovim malim ru\u010dicama, nevinim osmesima i mirisu \u010diste ko\u017ee videla sam neku vrstu savr\u0161enstva. Ve\u0107 kao dete, u mojim igrama uvek sam bila majka \u2013 nosila jastuk ispod majice, pa\u017eljivo ga pridr\u017eavaju\u0107i kao da je prava beba. Uvek sam crtala porodice s puno dece, domove ispunjene ljubavlju i toplinom. Ma\u0161tala sam kako neko ostavlja napu\u0161tenu bebu na na\u0161em pragu, a ja, s osmehom na licu, prihvatam odgovornost i brigu o njoj, ose\u0107aju\u0107i radost kakvu sam samo mogla da zamislim.<\/p>

Jednog dana, kada sam imala osam godina, ti moji snovi i igre dobili su prvi pravi oblik. Na\u0161i dalji ro\u0111aci, koji su \u017eiveli preko puta na\u0161e ku\u0107e u selu, dobili su bebu. Se\u0107am se tog trenutka kao da je ju\u010de bio. Tog dana ku\u0107a preko puta bila je ispunjena rado\u0161\u0107u, a ja sam stajala pored kolevke, o\u010darana tim malim bi\u0107em. Bila je tako si\u0107u\u0161na, ne\u017ena, poput lutke. Pratila sam svaki njen pokret, svaki treptaj. Divila sam se tom savr\u0161enstvu koje je spavalo pred mojim o\u010dima, i tada sam po prvi put osetila koliko ljubavi mo\u017ee stati u jedno srce. Od tog dana postala je deo mog \u017eivota. Obo\u017eavala sam da provodim vreme s njom. Vodila sam je svuda \u2013 \u010dak i u seosku biblioteku, koju sam redovno pose\u0107ivala , gde je postala najmla\u0111i \u010dlan. Njene velike plave o\u010di sijale su poput kristala, a njena tiha narav osvajala je svakoga. Bila je poput mog malog pratioca, mog malog sveta. Svako jutro, \u010dim bi ustala, tra\u017eila je od babe da je donese kod mene. \u010cula bih kucanje na prozoru, a kada bih ga otvorila, ona bi mi se bacila u zagrljaj i mi bismo nastavile da spavamo zajedno, sme\u0161tene jedna pored druge.<\/p>

\"\"<\/p>

Se\u0107am se jednog trenutka koji mi je posebno ostao urezan. Sedela sam u svojoj sobi i u\u010dila, dok se ona igrala ispred ku\u0107e. Gledala sam je kroz otvoren prozor, posmatraju\u0107i svaki njen pokret. U jednom trenutku pri\u0161la joj je \u017eena koja je prolazila na biciklu. Zastala je, pogledala je i pitala: “\u010cija si ti tako slatka?” Ona je, bez trena razmi\u0161ljanja, ponosno odgovorila: “Njena.” pokazujuci u mom pravcu . U tom trenutku moje srce je eksplodiralo od ponosa. Nisam mogla da verujem koliko ljubavi mo\u017ee stati u jedno dete i koliko ta ljubav mo\u017ee zna\u010diti meni.<\/p>

Kada sam se preselila u grad, ona je ve\u0107 krenula u \u0161kolu. Na\u0161e susrete \u010dinili su slobodni dani, kada bi dolazila da prespava kod mene. Jedne takve ve\u010deri, dok smo se spremale za spavanje, snu\u017edila se i tiho rekla da je boli zub. Bile smo same u ku\u0107i. Videla sam kako joj bol postaje sve ja\u010da, kako su joj o\u010di ispunjene suzama. Nisam mogla da podnesem da je gledam takvu. Zagrlila sam je najja\u010de \u0161to sam mogla, kao da \u0107u tim zagrljajem preuzeti njenu bol na sebe. Suze su mi navrle na o\u010di dok sam u sebi molila: “Bo\u017ee, molim te, neka mene bole svi zubi, samo da nju ne boli.” U tom trenutku osetila sam ne\u0161to \u0161to do tada nisam znala da postoji. Ljubav prema njoj bila je toliko sna\u017ena, toliko \u010dista, da me \u010dinila spremnom na sve.<\/p>

Osetila sam ne\u0161to \u0161to mogu nazvati prvim maj\u010dinskim instinktom \u2013 \u017eelju da za\u0161titim, da pru\u017eim sigurnost, da uklonim svaku bol i patnju iz njenog \u017eivota. Bilo mi je jasno da nema tog bola, tog tereta, te prepreke koje ne bih preuzela na sebe samo da bih njoj olak\u0161ala. Jo\u0161 tada sam znala da \u0107e maj\u010dinstvo biti moj \u017eivotni poziv. Znala sam da \u0107u voleti svoju decu vi\u0161e od svega, da \u0107u stvoriti dom ispunjen ljubavlju i toplinom. Dok su drugi sanjali o karijerama, luksuznim ku\u0107ama i skupim automobilima, ja sam sanjala o domu ispunjenom de\u010djim smehom. I ve\u0107 tada, u njenim plavim o\u010dima, u njenom osmehu, videla sam ispunjenje tog sna.<\/p><\/div>

\"\"<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

Scena 32: <\/strong><\/h3>

Izme\u0111u ljubavi i stvarnosti<\/strong><\/h3>

Tih par dana dok je bio u \u0160vajcarskoj pro\u0161li su kao \u010ditava ve\u010dnost. Njegovo odsustvo bilo je ti\u0161ina koja je ispunila svaki trenutak mog dana. U \u0161koli sam, zarobljena u sopstvenim mislima, pisala na papiru pri\u010du o nama. Svaka re\u010d, svaki zarez, bio je poku\u0161aj da preto\u010dim ose\u0107anja koja su me gu\u0161ila \u2013 nedostajanje, strah, radost i tuga, sve u jednom. Toliko sam bila zadubljena u pisanju da nisam ni \u010dula kako me profesor proziva. Smeh razreda me trgnuo iz tog sveta, a potom je usledio trenutak koji ne\u0107u zaboraviti. Jedan drugar, uvek spreman za \u0161alu, oteo je moj papir i stao ispred razreda, \u010ditaju\u0107i naglas ono \u0161to sam napisala. Njegov glas je odjekivao dok su re\u010di moje ljubavne ispovesti, moje tajne, postajale zabava za sve prisutne. Bila sam crvena kao bulka. Htela sam da propadnem u zemlju. Znali su. Svi su shvatili o kome se radi. Dok smo se vra\u0107ali ku\u0107i iz \u0161kole, izlazili smo iz autobusa zajedno, i u jednom trenutku, dok smo hodali prema na\u0161im ku\u0107ama, rekao je: “Shvatio sam ko je u pitanju. Pazi, nije ti to ba\u0161 pametan izbor.” Te re\u010di su me pogodile kao \u0161amar istine. Znala sam da je u pravu, ali umesto da se suo\u010dim sa realno\u0161\u0107u, odlu\u010dila sam da je ignori\u0161em. Ubrzo sam zaboravila na nelagodu. Brojala sam sate do njegovog povratka.<\/p>

\u00a0\u010cim je stigao, dojurio je po mene. Bio je sve\u017ee o\u0161i\u0161an, nasmejan, i rekao je: “Eto, napravio sam modernu frizuru da ti budem mla\u0111i.” Za mene, tada, on je bio savr\u0161en. Gledala sam ga o\u010dima ispunjenim ljubavlju, potpuno nesvesna svega \u0161to nas je okru\u017eivalo. Dani su prolazili u vo\u017enjama, \u0161alama, pri\u010dama. ljubavi. Gubila sam glavu, gubila sam fokus na \u0161kolu, gubila sam deo sebe. Ali nije me bilo briga. Nisam \u017eelela da kvarim taj raj razmi\u0161ljaju\u0107i o posledicama. Bila sam zaljubljena i potpuno predana toj ljubavi.<\/p>

Sve dok…<\/p>

\u00a0Kasnio mi je ciklus. Prvo sam mislila da je u pitanju prehlada. Ali dani su prolazili, a sve se pogor\u0161avalo. Mu\u010dnine, ga\u0111enje na kafu, na mirise. Srce mi je lupalo kao ludo dok sam mu pri\u010dala o svojim simptomima. Rekao je mirno: “Moramo kod ginekologa. Zakaza\u0107u ti pregled.”<\/p>

Klinika je bila privatna, uredna i tiha. On je \u010dekao nekoliko ku\u0107a dalje, skrivaju\u0107i nas od znati\u017eeljnih pogleda. U\u0161la sam unutra, drhte\u0107i. Bila je to moja prva poseta ginekologu. Doktorka je bila ljubazna, strpljiva, ali njene re\u010di razbile su moj svet u komadi\u0107e: “Da, ovde imamo ranu trudno\u0107u.”<\/p>

Trudno\u0107u? Kakvu trudno\u0107u? Glas doktorke postao je \u0161apat, a svet oko mene zamagljen. Iza\u0161la sam napolje, nesvesna svojih koraka. Kad sam sela u njegov auto, nisam znala kako da mu ka\u017eem. “Ona ka\u017ee… trudna sam,” promucala sam, dok su mi se suze slivale niz lice. Njegov izraz lica bio je iznena\u0111uju\u0107e smiren. Uhvatilo me je za ruku i tiho rekao: “Ne brini. Ja sam tu, \u0161ta god da odlu\u010di\u0161.”<\/p>

\u0160ta da odlu\u010dim? \u0160ta on to pri\u010da? Zar je mogu\u0107e da je ovo stvarno? Glava mi je bila haos. Imala sam osamnaest godina, tek kro\u010dila u \u017eivot, a ve\u0107 sam bila na raskrsnici koja je delovala nemogu\u0107a. Suze su mi zamaglile pogled dok sam se molila u sebi: “Bo\u017ee, probudi me. Neka ovo bude samo ru\u017ean san.”<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\"\"<\/p>

Scena 33: <\/strong><\/h3>

Izme\u0111u ljubavi i osude<\/strong><\/h3>

No\u0107i su postale beskrajne. San nije dolazio, a misli su se preplitale kao oluja kojoj nema kraja. Na trenutke bih bila sigurna \u2013 rodi\u0107u svoju bebu. Ceo \u017eivot sam \u017eelela dete. To je moje dete, moj zrak svetlosti u mraku. U takvim trenucima, ne\u017eno bih mazila stomak, ne veruju\u0107i da u meni raste novi \u017eivot. Ali onda bi me suze izdaje slomile jer se pojavljivao taj neizbe\u017eni “ali”. “Ali, \u0161ta \u0107e re\u0107i ljudi? Kako \u0107e \u017eiveti bez oca, bez topline porodice? Kako da osudim dete na osude okoline zbog njegovog porekla? \u0160ta \u0107u re\u0107i mami? Kako dalje?”<\/p>

Danima sam le\u017eala u sobi, slomljena. Pisala sam. To je bio jedini na\u010din da olak\u0161am du\u0161u. Re\u010di su tekle, zajedno sa suzama, na papir. Svaki strah, svaka tuga, svaka dilema. Gurnula bih te natopljene stranice u knjige, obe\u0107avaju\u0107i sebi da \u0107u ih baciti kasnije. Ali zaboravila sam na njih.\u00a0<\/p>

Rodendan jednog drugara iz razreda bio je razlog da iza\u0111em iz ku\u0107e. Drugarica me je ubedila, govore\u0107i da mi treba promena, da moram da prekinem plakanje. Uzela sam njene re\u010di kao slamku spasa i odlu\u010dila da idem. Zabava je bila glasna, ispunjena muzikom i smehom, ali u meni je i dalje bio taj vrtlog emocija. Kasnije te ve\u010deri, on je do\u0161ao po mene. Grlio me je \u010dvrsto, ljubio moje uplakane obraze i \u0161aputao re\u010di utehe: “Bi\u0107e sve u redu, tu sam, uvek sam tu.” Njegov glas bio je tih i siguran, ali mene je obuzimala jeza. Nisam \u017eelela oca koji dolazi i odlazi. \u017delela sam porodicu. Porodicu koju on nije mogao da nam pru\u017ei.<\/p>

\u00a0Kad sam se vratila ku\u0107i, zatekla sam mamu u sobi. Knjige su bile razbacane, a ona je, uplakana, dr\u017eala jedan od mojih tekstova u rukama. Pogledala me je o\u010dima punim bola i razo\u010darenja. “Kako si mogla? Ko je on?!” vikala je. Nisam \u017eelela da joj ka\u017eem. \u010cak i dok je sumnjala na njega jo\u0161 od mog ro\u0111endana i onog parfema, \u0107utala sam. Njene re\u010di bile su o\u0161tre, grube, ispunjene besom i tugom.Trpela sam uvrede pognute glave dok su mi se suze slivale niz lice, jer bila je u pravu , ispala sam glupa i nepromisljena cim sam zakora\u010dila u svet odraslih .<\/p>

Nekoliko dana kasnije, uzela je fixni telefon i nazvala ga. Nisam ni znala da je prona\u0161la njegov broj. Njeno lice bilo je maska smirenosti , ali je u njoj sve vri\u0161talo. Kada se javio, za\u010duo se njegov glas, siguran i miran: “Cao, ljubavi.” Mama mu je hladno odgovorila: “Kako to misli\u0161, ljubavi?” On se zbunio, poku\u0161avaju\u0107i da se izvu\u010de, rekav\u0161i da se tako javlja svima \u2013 iz \u0161ale.<\/p>

Naravno, nije mu poverovala. Pitala ga je mo\u017ee li da je pokupi nakon posla jer joj treba neka usluga. Kada mi je to ispri\u010dao, u meni se stvorila panika. \u0160ta \u0107e mu re\u0107i? Da li ve\u0107 zna?<\/p>

Minuti su se vukli kao sati dok sam \u010dekala njen povratak. Vratila se ljuta. Bacila mi je kratak, preziran pogled i oti\u0161la da spava, ne izustiv\u0161i nijednu re\u010d. Kasnije sam saznala \u0161ta se dogodilo. Rekla mu je da sam trudna i da ne zna s kim. Molila ga je da otkrije ko je otac. On je, glume\u0107i iznena\u0111enje, rekao da \u0107e poku\u0161ati da sazna, ali je dodao da bi trebalo da zadr\u017eim bebu i da \u0107e on pomo\u0107i koliko god mo\u017ee i bude potrebno. Mama je tada bila sto posto sigurna. Kasnije mi je, sa suzama u o\u010dima, ispri\u010dala kako je u njegovom luksuznom autu videla veliki krst oka\u010den na retrovizoru. “Kakav si ti vernik,” rekla je kroz suze, “kada si mom detetu uni\u0161tio \u017eivot?”<\/p>

Mrzela ga je tada. Mrzela je njegov osmeh, njegovu le\u017eernost, njegovu ulogu u svemu \u0161to mi se doga\u0111alo. Ali najvi\u0161e se bojala. Bojala se da ne reaguje previ\u0161e burno, pla\u0161e\u0107i se da \u0107e me izgubiti. Da \u0107u oti\u0107i s njim.<\/p>

Soba je tada postala tiha, ali teret njenih re\u010di i njegovog prisustva visio je u vazduhu, te\u017ei od svega \u0161to sam ikada nosila na svojim ple\u0107ima.<\/p><\/div>

\"\"<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

Scena 34:\u00a0<\/strong><\/h3>

Bollna praznina u meni<\/strong><\/h3>

Dani su prolazili u magli, a ja sam se ose\u0107ala kao da tonem u beskrajni vrtlog bola i konfuzije. Svet odraslih, koji sam nekada zami\u0161ljala kao prostor slobode i samostalnosti, sada mi je nametao odluku te\u017eu od bilo \u010dega \u0161to sam mogla da zamislim. Svaka misao bila je borba izme\u0111u \u017eelje da zadr\u017eim dete koje sam oduvek pri\u017eeljkivala i straha od budu\u0107nosti koju bih mu mogla pru\u017eiti. No\u0107i su bile najgore. Le\u017eala bih budna, maze\u0107i stomak, poku\u0161avaju\u0107i da osetim bilo kakav znak \u017eivota u sebi. Suze su se slivale niz obraze dok sam se pitala\u00a0 kako \u0107u se suo\u010diti sa osudom okoline, kako \u0107u podi\u0107i dete bez stabilne porodice. Pisala sam pisma nero\u0111enom detetu, izra\u017eavaju\u0107i ljubav i bol.<\/p>

Nakon beskona\u010dnih unutra\u0161njih borbi, donela sam odluku. \u017delela sam porodicu, dom ispunjen ljubavlju i sigurno\u0161\u0107u, a to s njim nisam mogla imati. Nisam \u017eelela da moje dete raste bez oca, bez topline porodi\u010dnog doma. Sa te\u0161kim srcem, nazvala sam ga i rekla: “Zaka\u017ei abortus.”<\/p>

Njegovo iznena\u0111enje i poku\u0161aji da me odvrati samo su poja\u010davali moj bes. Molila sam ga da po\u0161tuje moju odluku, i na kraju je pristao. Dan intervencije stigao je prebrzo. Ose\u0107ala sam se kao da idem na streljanje. Srela sam se s njim u njegovom lokalu; na stolu su bile razbacane tablete protiv glavobolje, a njegov pogled bio je pun tuge i nemo\u0107i. Njegov prijatelj, koji je trebalo da me odvede na kliniku, \u010dekao je napolju. Put do ordinacije bio je tih; u autu je vladala napeta ti\u0161ina, ispunjena neizgovorenim re\u010dima i potisnutim emocijama.<\/p>

Kada sam u\u0161la u ordinaciju, do\u010dekala me je ista ona doktorka koja mi je saop\u0161tila trudno\u0107u sada je bila tu da je prekine. Njen pogled bio je blag, ali u njemu sam videla senku saose\u0107anja. U ti\u0161ini ordinacije, dok su se zidovi \u010dinili hladnijim nego ikad, le\u017eala sam na ginekolo\u0161kom stolu, obasjana sterilnim svetlom iznad mene. Pogled mi je bio prikovan za veliki zidni sat s leve strane; kazaljke su se kretale sporije nego ikad, svaki otkucaj odjekivao je poput udarca \u010deki\u0107a u mojim u\u0161ima.<\/p>

Doktorka i medicinska sestra su se kretale oko mene, pripremaju\u0107i instrumente. Njihovi tihi razgovori i povremeni pogledi u mom pravcu nisu mogli da sakriju napetost u vazduhu. Ose\u0107ala sam se kao uljez u sopstvenom telu, kao da posmatram scenu izdaleka, nemo\u0107na da uti\u010dem na ishod.<\/p>

\"\"<\/p>

Prvi talas bola bio je poput munje koja je proparala moje telo. Stisnula sam zube, ali jauk je pobegao iz mojih usta, ispunjavaju\u0107i prostoriju zvukom patnje. Znoj je izbijao na mom \u010delu, me\u0161aju\u0107i se sa suzama koje su nekontrolisano tekle niz obraze. Svaki pokret doktorke bio je poput no\u017ea koji se zariva dublje u mene. “Je li gotovo?” uspela sam da izustim kroz suze, nadaju\u0107i se da je agonija pri kraju. “Duso moja, nismo jo\u0161 ni po\u010deli. Sakrio se mali mi\u0161,” odgovorila je doktorka, njen glas me\u0161anjem saose\u0107anja i profesionalne distance. Te re\u010di su me pogodile poput metka. Mali mi\u0161. Moj mali mi\u0161. \u017divot koji je tek po\u010deo da se razvija u meni, sada je bio predmet medicinskog zahvata. Srce mi se slamalo, a bol je postajao nepodno\u0161ljiv. Telo mi se treslo, svaki mi\u0161i\u0107 bio je napet, dok su suze natapale belo platno na krevetu ispod moje glave. Vreme je izgubilo zna\u010denje. Minuti su se razvla\u010dili u ve\u010dnost. Svaki trenutak bio je ispunjen bolom, kajanjem i ose\u0107ajem gubitka. Poku\u0161avala sam da se usredsredim na otkucaje sata, da prona\u0111em ritam koji bi me umirio, ali svaki otkucaj bio je podse\u0107anje na stvarnost iz koje nisam mogla da pobegnem.<\/p>

Nakon, \u010dinilo se, beskona\u010dnih \u010detrdeset pet minuta\u00a0 ,bez anestezije, \u0161to sam tek kasnije saznala, procedura je bila zavr\u0161ena. Utrnula od bola ose\u0107ala sam se prazno, kao lju\u0161tura bez sadr\u017eaja. Dok su me doktorka i sestra pridr\u017eavale, poku\u0161avaju\u0107i da me umire, ja sam samo \u017eelela da pobegnem, da zaboravim, da se probudim iz ovog ko\u0161mara. Kada sam kona\u010dno iza\u0161la u hodnik, ugledala sam njegovog prijatelja kako me \u010deka. Njegove o\u010di bile su crvene, suze su mu tekle niz lice. Bez re\u010di, zaplakali smo zajedno, bio je svedok mog bola koji re\u010di nisu mogle da opi\u0161u.<\/p>

Automobil je klizio kroz ulice, ali ja nisam prime\u0107ivala ni\u0161ta oko sebe. Svet je postao mutan, a jedino \u0161to sam ose\u0107ala bila je duboka, svepro\u017eimaju\u0107a tuga koja je pretila da me potpuno obuzme.<\/p>

\"\"<\/p>

Te no\u0107i on je \u017eeleo da bude kraj mene ali ja sam \u017eelela da budem sama. Smetalo mi je njegovo prisustvo iako je bio bri\u017ean , doneo mi lekove ,hranu, muziku. Meni je samo trebala ti\u0161ina. Kao da je Bog usli\u0161io bar tu moju molitvu ,zvali su ga hitno da ide i oti\u0161ao je. Ostala sam napokon sama.\u00a0 Dok sam le\u017eala u krevetu, praznina u meni bila je nepodno\u0161ljiva. Soba je bila ispunjena senkama, a ti\u0161ina je odjekivala glasnije od bilo kakvog zvuka. Zatvorila sam o\u010di, nadaju\u0107i se da \u0107e san doneti olak\u0161anje, ali umesto toga, slike iz ordinacije vra\u0107ale su se iznova i iznova, poput filma koji se neprestano ponavlja. U tom trenutku, shvatila sam da \u0107e me se\u0107anje na taj dan pratiti zauvek, kao o\u017eiljak na du\u0161i koji nikada ne\u0107e potpuno zarasti.<\/p>

\"\"<\/p>

\u00a0<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

Scena 35:<\/strong><\/h3>

Ti\u0161ina izme\u0111u nas <\/strong><\/h3>

Jutro me je do\u010dekalo poput hladnog pljuska, prigu\u0161eno i te\u017ee nego ikad. Svet je nastavljao da se okre\u0107e, ljudi su \u017eurili svojim putem, a u meni je tinjala bol koja je delovala nepodno\u0161ljivo li\u010dna, kao ne\u0161to \u0161to niko ne bi mogao ni da razume, ni da nosi. Dan je tra\u017eio da ga \u017eivim, da ustanem i nastavim dalje, ali svaki moj pokret bio je poput prolaska kroz gustu, te\u0161ku maglu. Svaka misao, svaka uspomena o njemu i svemu \u0161to smo pro\u0161li nosila je sa sobom gor\u010dinu i neizbe\u017eno pitanje: “Za\u0161to?”<\/p>

Nisam mogla da ga vidim. Svaki njegov poziv bio je kao kamen ba\u010den na povr\u0161inu mog krhkog mira. Krivila sam ga, u sebi ga osu\u0111ivala, jer je bio odrastao, iskusan, trebao je da zna bolje. A ja? Bila sam samo devojka, dete, neko ko je sanjao o ljubavi, ali nije znao \u0161ta sve ljubav mo\u017ee doneti. Kako je mogao da dozvoli da se ovo dogodi? Kako je mogao da me povredi na na\u010din na koji nikada nisam mislila da \u0107e iko mo\u0107i? I kako je mogao da govori o na\u0161oj budu\u0107nosti, kao da ono \u0161to smo pro\u0161li nije ostavilo neizbrisive tragove?<\/p>

Ali krivila sam i sebe . Oduvek sam verovala da je dete dar, ne\u0161to sveto, ne\u0161to \u0161to se mora \u010duvati. A sada, \u010dinilo se da sam izdala sve ono u \u0161ta sam ikada verovala. Bilo je trenutaka kada sam se uveravala da je to bila ispravna odluka \u2013 previ\u0161e sam mlada, previ\u0161e zbunjena, previ\u0161e nepripremljena da postanem majka. Ali te misli nisu mogle da uti\u0161aju bol i ose\u0107aj izdaje koji sam nosila u sebi.<\/p>

On je bio tamo, stalno prisutan, poku\u0161avaju\u0107i da se pove\u017ee, da bude uz mene, ali sam uporno izbegavala.\u00a0 Zvao me je u svoj lokal da se pozdravimo pre nego \u0161to ode na more sa porodicom. I\u0161la sam, ali samo fizi\u010dki. Moja du\u0161a je bila daleko. Kada sam ga videla, osetila sam taj o\u0161tar kontrast izme\u0111u nas. Govorio je o budu\u0107nosti, o tome kako \u0107e, kada se vrati s mora, sve biti druga\u010dije. “Vi\u0161e ne\u0107emo da se krijemo,” rekao je. “I\u0107i \u0107emo na more, nas dvoje. Ima\u0107emo vremena za sve. Za par godina, ima\u0107emo na\u0161u bebu.”<\/p>

Te re\u010di su me razbile. Kako je mogao tako lako da govori o tome? Kako je mogao da pretvori ono \u0161to smo pro\u0161li u ne\u0161to prolazno, ne\u0161to \u0161to se mo\u017ee zameniti obe\u0107anjem o budu\u0107nosti? U njemu je mo\u017eda bila nada, ali u meni je bio samo bol. Svaka njegova re\u010d bila je kao no\u017e, zariven dublje i dublje u moju ranjivu du\u0161u. Unutar mene, bes i tuga su se sudarali, stvaraju\u0107i vrtlog iz kojeg nisam znala kako da iza\u0111em.<\/p>

Dok je pri\u010dao, moje misli su ve\u0107 bile negde daleko. Ose\u0107ala sam prazninu koja nas je razdvajala, zid koji se podizao izme\u0111u nas. Gledala sam ga, a u meni se ra\u0111alo jedno \u010dvrsto saznanje \u2013 ovo je kraj.<\/p>

Njegov odlazak na more bio je savr\u0161ena prilika da se povu\u010dem, da odem iz njegovog \u017eivota i da ostavim sve ovo iza sebe. Nisam planirala opro\u0161taj, obja\u0161njenje, re\u010di. Re\u010di su bile prete\u0161ke, a ni\u0161ta \u0161to bih rekla ne bi moglo da opi\u0161e sve ono \u0161to sam ose\u0107ala. Samo ti\u0161ina. Ta ti\u0161ina, izme\u0111u mene i njega, postala je jedino \u0161to smo imali.<\/p>

I znala sam, dok je pri\u010dao o moru i budu\u0107nosti, da \u0107u, kada ode,<\/p>

zauvek zatvoriti vrata iza sebe.<\/p>

\"\"<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

Scena 36: <\/strong><\/h3>

O\u017eiljci koji pri\u010daju pri\u010de<\/strong><\/h3>

\u00a0<\/h3>

Osvrnuv\u0161i se na svoj put, na svaki trenutak ispisan ovim redovima, ose\u0107am te\u017einu, ali i neizmernu vrednost svega \u0161to sam pro\u017eivela. Svaka scena nosi svoju pri\u010du, svaku re\u010d sam zapisivala kroz suze, kroz osmeh, kroz drhtaj du\u0161e.<\/p>

Sada shvatam \u2013 \u017eivot me oblikovao kao reka kamen, udaraju\u0107i, gla\u010daju\u0107i, oblikuju\u0107i me u ono \u0161to sam danas. Od detinjstva, kada sam u o\u010dima drugih tra\u017eila ljubav koju nisam uvek ose\u0107ala, do trenutaka kada su me sopstvene gre\u0161ke u\u010dile najte\u017eim lekcijama, svaki korak bio je va\u017ean.<\/p>

Moj odnos sa roditeljima, duboko ukorenjen u meni, oblikovao je moj pogled na ljubav, na strah, na \u017eivot. Bile su to niti koje su me dr\u017eale, ali i koje su me saplitale. Izme\u0111u tih nit\u00ed sam se borila da prona\u0111em sebe. Prve ljubavi donele su uzbu\u0111enje, leptiri\u0107e, ali i razo\u010daranja koja su mi rastrgla du\u0161u. Shvatila sam tada koliko je lako izgubiti sebe u poku\u0161aju da budemo nekome va\u017eni.<\/p>

U tu\u0111im o\u010dima tra\u017eila sam potvrdu sopstvene vrednosti, a kada je nisam na\u0161la, zidovi mog sveta bi se ru\u0161ili. Tek kasnije sam nau\u010dila \u2013 ta vrednost nikada ne dolazi spolja. Ona dolazi iz nas.<\/p>

Onda je do\u0161ao trenutak kada sam odrasla, pre nego \u0161to sam to \u017eelela. Trudno\u0107a, abortus, neopisiv bol i tuga koje su me preplavile, urezale su se u mene kao o\u017eiljak. Taj trenutak bio je prekretnica. Tada sam spoznala \u0161ta zna\u010di doneti odluku koja te razdire. Bila je to prva odluka koja me je nau\u010dila \u0161ta zna\u010di odrastanje. Ne samo kroz godine, ve\u0107 kroz suo\u010davanje sa sopstvenim slabostima i strahovima. Nosila sam krivicu, gor\u010dinu, bol, ali i u\u010denje. Shvatila sam da su odluke u \u017eivotu \u010desto te\u0161ke i surove, ali da one oblikuju na\u0161 karakter. Da kroz te odluke postajemo svoji, koliko god nas one lomile.<\/p>

Tada sam saznala da snaga ne dolazi iz izbegavanja bola, ve\u0107 iz prolaska kroz njega, iz uspravnog stajanja uprkos svemu.<\/p>

Svaki lik u ovim pri\u010dama \u2013 roditelji, prijatelji, ljubavi, \u010dak i oni koji su mi naneli bol \u2013 ostavili su neizbrisiv trag. Nau\u010dili su me \u0161ta zna\u010di ljubav, \u0161ta zna\u010di izdaja, \u0161ta zna\u010di opro\u0161taj. U njihovim o\u010dima, u njihovim re\u010dima, nalazila sam odraz sebe, i taj odraz me je terao da rastem.<\/p>

Ovo je moja pri\u010da o \u017eivotu, u svim njegovim bolnim, ali i \u010darobnim nijansama. O tome kako iz svake tuge mo\u017ee nastati snaga. Kako su suze ponekad najja\u010di temelj za osmeh. I kako \u010dak i najte\u017ei trenuci kriju dar \u2013 lekciju o tome ko smo i \u0161ta \u017eelimo da budemo.<\/p>

Dok zavr\u0161avam ovu etapu pri\u010de, ose\u0107am duboku zahvalnost za sve. Za svaki udarac, svaki o\u017eiljak, svaki trenutak radosti. Jer svaki od njih bio je deo slagalice mog \u017eivota. I shvatam sada \u2013 nisam samo pre\u017eivela. Rasla sam. Postajala sam.<\/p>

U tome i jeste\u00a0 \u010darolija \u017eivota \u2013 on nas oblikuje dok nas vodi ka onome \u0161to smo oduvek trebali da budemo.<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\"\"<\/p>

Scena 37:<\/strong><\/h3>

Se\u0107anje i trenutak isceljenja <\/strong><\/h3>
\u00a0<\/div>
Kada sam bila mala, moja mama je \u010desto izgledala ljuto, namr\u0161teno, nezadovoljno. Pla\u0161ila sam se tog pogleda, tih re\u010di koje su kao no\u017eevi sekle moje detinje srce.<\/div>
\u00a0<\/div>
Volela je ti\u0161inu, mir, samo\u0107u \u2013 sve ono \u0161to ja nisam bila. Ja sam bila glasna, pri\u010dljiva, vesela. Ja sam \u017eelela dru\u0161tvo, smeh, razgovor. Moja razigranost bila je previ\u0161e za nju. U njenim o\u010dima nikada nisam bila dovoljna.<\/div>
\u00a0<\/div>
Njena frustracija \u010desto bi se izlila i na moju kosu. Gusta i uvek pomalo neukrotiva, kosa je bila deo mene, moj simbol slobode i autenti\u010dnosti ali za nju je bila problem. Govorila bi da izgledam neuredno, druga\u010dije od onoga kako je ona zami\u0161ljala da treba da izgledam. Kada bi se naljutila, uzimala je makaze. \u0160i\u0161anje nije bilo samo kazna \u2013 bilo je poricanje onoga \u0161to jesam. Makaze su bile njeno oru\u017eje, a svaki rez delovao je kao oduzimanje mog identiteta.<\/div>
\u00a0<\/div>
Pamtim kako bih be\u017eala kroz ku\u0107u, jecaju\u0107i, dok me je jurila s makazama. Kada bi me kona\u010dno uhvatila, seoska frizerka bi morala da “popravlja” \u0161tetu.<\/div>
\u00a0<\/div>
Sutradan bih i\u0161la u \u0161kolu, srame\u0107i se svog odraza u ogledalu, dok su se deca smejala mojoj kratkoj frizuri jer sam\u00a0 visoka, mr\u0161ava, tako kratko o\u0161i\u0161ana podse\u0107ala na de\u010daka .<\/div>
Osetila sam kolika je mo\u0107 maj\u010dinskog nezadovoljstva \u2013 i koliko bolno mo\u017ee biti kad te neko ne prihvata onakvom kakva jesi.<\/div>
\u00a0<\/div>
\"\"<\/div>
\u00a0<\/div>
Kosa je za mene postala simbol \u017eenstvenosti,lepote, slobode.. Godinama kasnije, kao odrasla \u017eena, pustila sam je da raste, duga i gusta, kao simbol moje snage, \u017eenstvenosti, onoga \u0161to mi je nekada oduzimano.<\/div>
\u00a0<\/div>
Sada, suo\u010dena sa bole\u0161\u0107u, \u017eivot mi je ponovo oduzeo kosu \u2013 ovaj put ne kroz maj\u010dine makaze, ve\u0107 kroz neizbe\u017enu realnost.<\/div>
\u00a0<\/div>
Trinaest dana posle prve hemoterapije, osetila sam bol u temenu. Kao da sam udarila glavu na jednom mestu, neprijatnost se \u0161irila, pra\u0107ena svrabom i peckanjem. Kosa mi je ve\u0107 opadala, ali budu\u0107i da je bila gusta i duga, to se nije mnogo prime\u0107ivalo jo\u0161 uvek. Pripremili su me da \u0107e posle hemoterapije opasti skroz.\u00a0 Pomislila sam da bol u temenu mo\u017eda ima veze s tim.<\/div>
Bila sam u pravu. Sutradan sam se probudila i zatekla gomilu kose na jastuku . Stala sam pred ogledalo i po\u010dela rukama da skidam kosu. Pramen po pramen klizio je niz moje prste. Srce mi je lupalo, grlo se stezalo, a suze su lile niz lice. U svakom pramenu videla sam deo svoje pro\u0161losti, deo svoje snage, deo svoje \u017eenstvenosti. Gledala sam kako deo po deo nestaje.<\/div>
\u00a0<\/div>
Iza\u0161la sam iz sobe, dr\u017ee\u0107i punu \u0161aku svoje kose. Nai\u0161la je mama. Kada me je ugledala, njeno lice se zaledilo, a ruke su po\u010dele da se tresu. Po\u010dela je da pla\u010de, izgovaraju\u0107i gotovo pani\u010dno kroz suze: “Ne pla\u0161i se, ne pla\u0161i se , bi\u0107e sve dobro. Pora\u0161\u0107e kosa ponovo. “<\/div>
\u00a0<\/div>
Stajala sam skamenjena, dok su pramenovi kose jo\u0161 visili sa mojih ruku. Stavila je glavu na moje grudi i zagrlila me.<\/div>
Bio je to zagrljaj kakav nisam do\u017eivela od nje \u010ditav svoj \u017eivot. \u010cvrst, sna\u017ean, kao da poku\u0161ava da izgradi most preko svih onih godina nesporazuma i ti\u0161ine.<\/div>
\u00a0<\/div>
Ukocila sam se. Taj zagrljaj \u2013 kojem sam \u010deznula \u010ditav \u017eivot \u2013 sada mi je delovao neprijatan, stran. Ose\u0107ala sam se kao da me grli neko koga jedva poznajem. Kao dete, vapila sam za ovim trenutkom. \u017delela sam maj\u010din zagrljaj, ne\u017enost, re\u010di koje le\u010de. A sada, kada sam ga kona\u010dno dobila, nisam umela da ga prihvatim.<\/div>
\u00a0<\/div>
Ka\u017eu da zagrljaji le\u010de du\u0161u, ali \u0161ta se doga\u0111a kada do\u0111u prekasno? Nisam bila spremna da ga prihvatim jer je deo mene jo\u0161 uvek nosio dete koje je be\u017ealo od makaza, od njenog pogleda punog osude.<\/div>
Dok sam stajala u tom zagrljaju, shvatila sam koliko je duboka veza izme\u0111u detinjstva i ovog trenutka.<\/div>
Kao dete, gubitak kose bio je kazna \u2013 kazna za moju slobodu, moju razigranost, moju autenti\u010dnost. Sada, kao odrasla \u017eena, gubitak kose nije kazna, ve\u0107 realnost bolesti, deo borbe za \u017eivot. Ali simbolika je ostala ista \u2013 svaki pramen koji je otpao nosio je deo mog identiteta, deo mene.<\/div>
\u017divot ne bira kako nas oblikuje \u2013 ali mi biramo kako \u0107emo odgovoriti.<\/div>
\u00a0<\/div>
Dok sada posmatram svoj odraz u ogledalu ,ne vidim samo \u017eenu bez kose, bledu, iscrpljenu od hemoterapije.. Vidim nekoga ko je pre\u017eiveo . Nekoga ko sada zna da prava snaga ne dolazi iz spolja\u0161nje lepote, ve\u0107 iz unutra\u0161nje slobode,\u00a0 autenti\u010dnosti, sposobnosti da volim, pre\u017eivim i nastavim dalje.<\/div>
\u00a0<\/div>
U mojim o\u010dima,\u00a0 jo\u0161 uvek tinja iskra. Ta iskra je istinska lepota du\u0161e \u2013 ona prava, nevidljiva mo\u017eda o\u010dima drugih, ali itekako prisutna u meni, u mom postojanju.<\/div>
Prilazim ogledalu bli\u017ee, staviljam ruke na svoje srce i grlim tu iskru, tu lepotu koja je sve vreme bila tu.<\/div>
Grlilim svom ljubavlju koju sam oduvek \u017eelela da osetim. Sada\u00a0 shvatam\u00a0 da nisam trebala \u010dekati ni\u010diji\u00a0 zagrljaj da bih volela sebe. \u010citavog \u017eivota tra\u017eila sam potvrdu, ljubav i prihvatanje spolja,\u00a0 ali u ovom trenutku razumem da je ta ljubav morala do\u0107i iznutra. Ja sam\u00a0 ta koja treba da grli svoju du\u0161u. Ja sam ta koja treba da voli sve delove sebe, \u010dak i one koji su o\u0161te\u0107eni, slomljeni…\u00a0<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
\u00a0<\/div>
Prava lepota nije u onome \u0161to nestaje, ve\u0107 u onome \u0161to ostaje. U tome \u0161to se ne vidi, ali \u0161to se osje\u0107a, u srcu, u du\u0161i.<\/div>
\u00a0<\/div>
I ta lepota je moja, zauvek.<\/div>
\u00a0<\/div>
\"\"<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

Scena 38 \u2013 <\/strong><\/h3>

Sudbinski preokret<\/strong><\/h3>

Vreme koje je proveo na moru bilo je vreme mog tihog pre\u017eivljavanja. Se\u0107anja na trenutke u ginekolo\u0161koj klinici bila su poput senki koje su me progonile, skrivaju\u0107i se iza svakog sna i jave. Poku\u0161avala sam da ih zaboravim, da ih potisnem negde duboko, ali slike su navirale, a ko\u0161mari me proganjali. Tog vikenda drugarica je insistirala da iza\u0111em iz ku\u0107e. Prona\u0161la je povod \u2013 neki ro\u0111endan \u2013 i \u010dinila sve da me ubedi da krenem. Njena majka, \u0161najderka, sa\u0161ila nam je haljine, \u0161to je po njima bio jo\u0161 jedan povod vi\u0161e da se ne dvoumim. Pristala sam, ne znaju\u0107i ni sama za\u0161to. Iz ove perspektive, znam \u2013 sudbina je ve\u0107 tada povukla svoje nevidljive niti.<\/p>

Na ro\u0111endanu je dru\u0161tvo bilo malo, ali odabrano. Seli smo za veliki sto, i sudbina, ili ne\u0161to ve\u0107e od nje, smestilo ga je pored mene. Drugarica ga je pominjala mnogo puta, ali do tada ga nisam upoznala. Bio je stariji pet godina od mene, s osmehom koji je nosio lako\u0107u i sigurnost sveta. Govorio je duhovito, tako da smo se svi smejali glasno, ali njegovi su pogledi bili tihi, kao da su me konstantno tra\u017eili u gomili. Pri\u010dali smo o svemu i ni\u010demu, i prvi put posle dugo vremena, osetila sam kako mi se na licu, nespretno i stidljivo, crta osmeh. Pred kraj ve\u010deri, dok smo se \u0161alili, nagnuo se da mi \u0161apne ne\u0161to, ali umesto re\u010di, usledio je poljubac. Sto je eruptirao u aplauz. Crvenila sam se do ta\u010dke gde sam mislila da \u0107u se istopiti od srama. Ipak, bilo je ne\u0161to osloba\u0111aju\u0107e u tome \u2013 kao da se svet na trenutak zaustavio samo za nas. Te ve\u010deri, pratio me je do ku\u0107e. Poljubili smo se jo\u0161 jednom, pri\u010dali o svemu \u0161to nismo stigli re\u0107i te ve\u010deri. Na trenutak, zaboravila sam sve \u0161to me je proganjalo tih dana.<\/p>

..Ali jutro je donelo kajanje. Pitala sam se, \u0161ta mi je to sada trebalo? Nisam bila spremna za nove pri\u010de, nove ljude. Me\u0111utim, sudbina nije odustajala. Te ve\u010deri, igrom slu\u010daja, sreli smo se ponovo u istom dru\u0161tvu. Svi su navijali za nas, sme\u0161kaju\u0107i se i gurkaju\u0107i nas jedno prema drugom. U njegovom prisustvu, ose\u0107ala sam ne\u0161to druga\u010dije \u2013 toplinu, sigurnost, spokoj. Iako nesigurna u svoju odluku, uplovila sam u vezu s njim. Nije bilo plana, ni o\u010dekivanja. Samo ose\u0107aj da mo\u017eda, samo mo\u017eda, \u017eivot poku\u0161ava da mi pru\u017ei novi bolji po\u010detak. Nakon par dana, odlu\u010dila sam da budem potpuno iskrena. Ispri\u010dala sam mu sve \u2013 svu bol, sav teret, sve \u0161to sam nosila na du\u0161i. O\u010dekivala sam osudu, distancu, mo\u017eda i kraj. Umesto toga, samo me je zagrlio. Njegove re\u010di bile su jednostavne, ali lekovite: “Jadna moja mala, \u0161ta si sve pre\u017eivela.” Tog trenutka, svet je postao ti\u0161i, sigurniji. Prvi put posle dugo vremena, osetila sam se za\u0161ti\u0107enom. U njegovom zagrljaju prona\u0161la sam uto\u010di\u0161te koje nikada nisam imala.<\/p>

Kada se gospodin vrato sa mora fiksni telefon je zvonio danima, ali kada bi \u010duo mu\u0161ki glas umesto mog prekidao bi vezu. Nakon nekog vremena, prestao je.<\/p>

Mi smo uplovili u mirnu luku.<\/p>

On je le\u010dio moje rane, smirivao moje ko\u0161mare. Bio je tu, na na\u010din na koji niko pre njega nije bio. Njegova prisutnost bila je poput melemnog vetra koji je gasio oluje u meni. Govorila sam da je on \u010dovek bez mana, moja nagrada i blagoslov. I zaista, u njegovim o\u010dima, u njegovim rukama, u njegovoj du\u0161i, prona\u0161la sam ono \u0161to mi je bilo najpotrebnije \u2013 mir.<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\"\"<\/p>

\u00a0<\/p>

Scena 39<\/strong><\/h3>

\u00a0Jesenja nova oluja<\/strong><\/h3>

Leto je pro\u0161lo u miru i ljubavi, nisam ni slutila da me \u010deka nova \u017eivotna oluja. On je bio sve ono o \u010demu devojka mojih godina mo\u017ee da sanja \u2013 pa\u017eljiv, vredan, i uvek spreman da sve svoje slobodno vreme posveti meni. Njegov svet bio je ispunjen poslom i obavezama, bio je najvrednija osoba koju poznajem, nikada mu ni\u0161ta nije bilo te\u0161ko. Radio je dva posla. Ujutru bih ustajala u pet kako bih sa njim razvozila mleko po selima za mlekaru u kojoj je radio .Popodne bi provodio na gra\u0111evini s ocem, posve\u0107eno i neumorno, dok bih ga \u010dekala da ponovo budemo zajedno. Pricali bi o svemu , kao najbolji prijatelji , \u0161etali, vozili se, dru\u017eili sa prijateljima uvek zajedno, iznajmljivali kasete iz video kluba i gledali filmove, ugadjao mi je u svemu. Mogla sam mu sve reci, bio je razuman i smatrala sam blagoslovom njegov ulazak u moj zivot.\u00a0Nisam \u017eelela da ga pu\u0161tam, ni na tren.\u00a0<\/p>

Te jeseni, poslednje godine srednje \u0161kole, delovalo je da svet stoji na na\u0161oj strani. On je bio tu, \u010dvrst i siguran, dok su moji \u0161kolski dani nosili poslednje bezbri\u017ene trenutke pre nego \u0161to \u0107e svako krenuti svojim putem iz \u0161kolskih klupa u nove avanture i \u017eivotne epizode. Kao i svi maturanti, i mi smo znali da je ova godina poseban trenutak u vremenu, poslednja pre nego \u0161to nas \u017eivot odvede na razli\u010dite strane. \u0160kolska ekskurzija u Budimpe\u0161tu bila je neizmerna radost, ali i te\u017eak ispit za moje srce. Znala sam da \u0107e to biti samo nekoliko dana, ali razdvajanje od njega \u010dinilo se kao ve\u010dnost. Dok su moji drugari u\u017eivali u \u0161etnji kroz grad, razgledaju\u0107i spomenike i upijaju\u0107i duh stranih ulica, ja sam vreme provodila tra\u017ee\u0107i telefonske govornice. Svaka re\u010d koju sam mu izgovorila kroz \u017eice \u010dinila je da se ose\u0107am bli\u017ee domu. \u201eVolim te,\u201c \u0161aputala bih mu u slu\u0161alicu i brojali smo sate do susreta . Povratak ku\u0107i bio je predug ,\u010dinilo se da putu tom nikada kraja . Kada smo kona\u010dno stigli\u00a0 na\u00a0 stanici me je do\u010dekao s osmehom i zagrljajem u kojem je stajao \u010ditav moj svet. \u010cinilo se da je sve ponovo na svom mestu.<\/p>

Ali, te ve\u010deri, radost je zamenio strah. Dok sam se spremala za tu\u0161iranje, oslobodila sam se slojeva garderobe jedva \u010dekaju\u0107i da se osve\u017eim posle dugog puta i tada sam primetila tamne,\u00a0 modrice koje su prekrile moje noge od kolena nani\u017ee kojih nije bilo kada sam krenula iz Budimpe\u0161te. Nije bilo udaraca, nisam mogla da se povredim tako. To su bile modrice koje nisu mogle da se objasne. Tog trenutka, kao da se sva moja potisnuta nelagodnost vratila i po\u010dela da me gu\u0161i spoznaja da ne\u0161to nije u redu jer ve\u0107 neko vreme ignori\u0161em razne simptome i nelagode \u2013 trnjenje nogu, umor koji me pratio i ta kvr\u017eica ispod kolena za koju su svi govorili da je \u201eni\u0161ta\u201c, ili neko masno tkivo zbog kog nema potrebe da brinem, postali su neizostavan deo slike.<\/p>

Nisam mogla da spavam te no\u0107i. Nemir me je obuzeo. On je, prepla\u0161en kao i ja bio uz mene. Govorio je da \u0107e sve biti u redu, \u010dvrsto me dr\u017ee\u0107i za ruku, ali njegove o\u010di su ga odavale. Znao je da ni sam ne veruje u ono \u0161to mi govori. Sutradan sam bila kod lekara. Analize, rendgen, \u010dekanje… Nosila sam snimak u rukama dok su mi ruke drhtale. Kad sam ga pogledala, srce mi je stalo \u2013 izme\u0111u dve kosti nalazilo se ne\u0161to \u0161to nije trebalo da bude tu. Lopta, jasno i neprirodno strano telo. Ortoped je dugo \u0107utao dok je posmatrao snimak. Njegove obrve su se spu\u0161tale dok je duboko razmi\u0161ljao, a onda je pozvao kolegu, pa jo\u0161 jednog. Razgovarali su skoro \u0161apatom, re\u010dima koje nisam razumela, ali u njihovim o\u010dima videla sam zabrinutost koja mi je ledila krv. Na kraju mi je rekao, tiho i smireno: \u201eU sredu idi za Beograd na Banjicu.\u00a0 Odeljenje broj 2.Li\u010dno \u0107u pozvati doktora\u00a0 ,tako da \u0107e Vas o\u010dekivati .\u201c Ostala sam nema. Poku\u0161avala sam da progovorim, ali re\u010di nisu dolazile. Nisam smela ni\u0161ta da pitam. Samo sam klimnula, zahvalila se automatski\u00a0 i iza\u0161la iz ordinacije. Sreda je do\u0161la br\u017ee nego \u0161to sam o\u010dekivala. Mama, on i ja smo stigli u Beograd zajedno. Na \u0161alteru su nas uputili ka odeljenju broj 2. Kada smo stigli do vrata, svet se zaustavio. Natpis na vratima bio je jasan i neizbe\u017ean: Odeljenje ko\u0161tanih tumora. Mama i ja smo se gotovo istovremeno spustile na klupu ispred vrata. Njene ruke su drhtale dok je skrivala lice. On je sedeo pored mene,skamenjan, tiho me dr\u017eao za ruku, kao da poku\u0161ava da prenese svu snagu koju je imao. Hodnik je bio tih, ispunjen \u0161umom koraka i tihim razgovorima, ali za mene, taj trenutak je bio nepomi\u010dan. Svet u kojem sam do tada \u017eivela po\u010deo je da se ru\u0161i, komad po komad, dok su vrata ispred mene delovala poput granice koju nisam \u017eelela da pre\u0111em.<\/p>

\u00a0<\/p><\/div>

\"\"<\/p>

\u00a0<\/p><\/div>

Scena 40<\/strong><\/h3>

Bolnica<\/strong><\/h3>
Iz ove perspektive, sada shvatam koliko sam bila mlada kad sam saznala da imam ko\u0161tani tumor na nozi. Premlada \u010dak i za strah. \u017divot, koji je dotad bio bezbri\u017ean, odjednom je napravio preokret za koji nisam bila spremna. Umesto da u\u017eivam sa drugarima u maturskim danima, umesto radosti i planova sa Njim, na\u0161la sam se prikovana za bolni\u010dki krevet. Le\u017eala sam nepomi\u010dno, \u010dekaju\u0107i rezultate skenera koji bi odlu\u010dili moju sudbinu. Kost mi je bila toliko o\u0161te\u0107ena da nisam smela da hodam. Svaki pogre\u0161an pokret mogao je zna\u010diti lom. Tek \u0161to sam napunila osamnaest godina, bila sam najmla\u0111a na celom odeljenju. Zbog toga su me smestili u dvokrevetnu sobu, daleko od drugih pacijenata \u010diji su jauci i bolni krici odjekivali hodnicima i unosili nemir \u010dak i iz susednih soba. U sobu su mi doveli baku. Bila je sitna, mr\u0161ava i stara, ali njen um je bio izuzetno bistar. Isprva sam bila razo\u010darana. Pri\u017eeljkivala sam nekog mojih godina, nekog s kim bih mogla da podelim dane i misli. Ali Rosa, kako se zvala, svakim danom osvajala me je sve vi\u0161e. Njena smirenost i blaga narav unosile su svetlost u te\u0161ke dane. Rosa nije imala mobilni telefon, pa je preko mog razgovarala sa svojom decom i unucima. Veoma su je voleli, po\u0161tovali i \u010duvali. Slu\u0161aju\u0107i te razgovore, shvatila sam koliko je bila posebna \u2013 i koliko su oni bili divni ljudi. Rosa je bila prava dama, umerena, pametna i bri\u017ena. Kada bi doneli ru\u010dak, uvek bi odvajala najbolji deo za mene ili za Njega, da ne budemo gladni. Njena toplina mi je postajala oslonac, i od nje sam nau\u010dila mnogo vi\u0161e nego \u0161to sam mislila da je mogu\u0107e u tim trenucima.<\/div>
Mama i On dolazili su naizmeni\u010dno, svaki drugi dan. Snalazili su se kako su znali i umeli, jer su \u017eeleli da svakog dana imam posetu. To je za njih bilo naporno, i finansijski i fizi\u010dki, ali nikada to nisu pokazali.\u00a0 A tata… Tata, koga nisam videla dve-tri godine, iznenada je po\u010deo da dolazi. \u017diveo je u Beogradu, i ne znam ni ko ga je obavestio. Ipak, svakih nekoliko dana bi se pojavio. Njegove posete su me iznenadile i pomalo zbunile. Ponekad su mi \u010dak bile i naporne, jer su roditelji sedeli pored mene, tu\u017eni i zabrinuti, a ja sam bila ta koja ih je hrabrila. \u201eBi\u0107e sve u redu,\u201c govorila sam im, dok se u meni sve treslo od straha. Smatrala sam da je slabost pokazati taj strah, pa bih stavljala masku hrabre devojke i \u010dinila sve da im olak\u0161am.<\/div>
Se\u0107am se tog \u010detvrtka kada su stigli rezultati skenera. Moj odnos sa doktorom bio je komplikovan. Na prijemu je bio grub, i ja sam automatski podigla zid. Odbijala sam da ga gledam u o\u010di i nisam odgovarala na njegova pitanja, buntovno sam ga ignorisala dok su svi ostali sa njim bili i vi\u0161e nego prijatni. On je to primetio i uzvra\u0107ao mi hladno\u0107om. Uvek bi samo obavestio druge lekare o mom stanju, a meni se ne bi ni obratio. Ali tog dana do\u0161ao je prvi u viziti direktno do mene i pogledao me blagim o\u010dima. Uhvatio me je za ruku, a njegov glas je bio veoma empati\u010dan . \u201eDanijela,\u201c rekao je, \u201etumor je ogrooman. Ve\u0107i nego \u0161to smo mislili. Skroz je ‘uni\u0161tio’ tanju kost i na\u010deo glavnu. Dodiruje nerv koji povezuje stopalo. Nerv je tanak kao dlaka, i jako mala je verovatno\u0107a da ga mogu zaobi\u0107i tokom operacije,skoro nemogu\u0107a.\u201c \u0106utao je na trenutak, gledaju\u0107i me tu\u017eno. \u201e\u0160ta sada?\u201c pitala sam, izbezumljeno ga gledaju\u0107i. \u201eAko te operi\u0161em i prekinem nerv, stopalo \u0107e ti zauvek visiti. Ne\u0107e\u0161 mo\u0107i da ga kontroli\u0161e\u0161 i mora\u0107e\u0161 da nosi\u0161 protezu koja se stavlja u obu\u0107u da bi hodala,\u201c rekao je tiho. \u201eA ako ne operi\u0161ete?\u201c izgovorila sam jedva \u010dujno. \u201eOsta\u0107e\u0161 bez noge,\u201c rekao je, gotovo \u0161apatom. \u201eTi mora\u0161 da odlu\u010di\u0161.\u201c Srce mi je zastalo. Kakva odluka? U glavi mi je sve vri\u0161talo, ali odgovor je naravno bio jasan. \u201eBolje je sa stopalom koje visi nego bez noge,\u201c rekla sam, pre nego \u0161to je iko stigao da me pita. \u201eNaravno da pristajem na operaciju.\u201c<\/div>
\u00a0<\/div>
No\u0107 pre operacije Nedelja ve\u010de. Le\u017eala sam u krevetu i zurila u plafon. Strah me je preplavio. \u0160ta ako se ne probudim iz anestezije? Misao mi je odjekivala u glavi, neumoljiva i glasna. Rosa je le\u017eala na svom krevetu i gledala u mene. Znala je. Osetila je moj strah, ali nije rekla ni re\u010d . Znala je da je ti\u0161ina bila\u00a0 sve \u0161to mi je trebalo tada, da budem sa sobom . Pozvala sam mamu, iako je bilo kasno.Probudila sam je . \u201eMama,\u201c rekla sam bez uvoda, \u201eda li postoji \u0161ansa da se sutra ne probudim iz anestezije ?\u201c \u010cula sam kako je progutala knedlu. \u201eNe,\u201c rekla je, glasom koji se tresao. \u201eNe brini, sve \u0107e biti u redu.\u201c Nisam \u017eelela da nastavim razgovor. Trebala mi je samo potvrda. Rekla sam joj da se vidimo ujutru i spustila slu\u0161alicu.<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
\u00a0<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
\u00a0Jutro je svanulo tiho i hladno, a soba je bila ispunjena neizgovorenim re\u010dima. Mama i tata su stigli zajedno. Nikada ih nisam videla tako ujedinjene, a opet tako krhke. Njihovi pokreti bili su spori, kao da im svaki korak predstavljao teret. Gledala sam ih iz svog kreveta dok su poku\u0161avali da budu pribrani. Mama se trudila da ne poka\u017ee tugu, ali ruke su joj drhtale dok je savijala \u0107ebe pored mene. Tata je \u0107utao, glave pognute, poku\u0161avaju\u0107i da sakrije emocije iza stroge spolja\u0161nosti. Pakovala sam svoje stvari polako, gotovo ritualno. Niko od nas nije pri\u010dao previ\u0161e. Svaka re\u010d delovala bi kao pucanj u ti\u0161ini. Sestra je do\u0161la po mene, i trenutak je stigao. Uzela sam \u0161take i ustala, poku\u0161avaju\u0107i da zadr\u017eim hladnokrvnost. Mama je odmah krenula iza mene, a tata ju je pratio. Koraci mojih \u0161taka odzvanjali su hodnikom, kao da svaki udarac obele\u017eava prolazak vremena. Gledala sam ispred sebe, fokusirana na pod, zidove, bilo \u0161ta osim njihovih lica. Hodnik je bio dug, be\u017eivotan, prepun ljudi, ali ja nikoga nisam prime\u0107ivala.\u00a0 Bilo je to kao mar\u0161 kroz ti\u0161inu, gde je svaki korak odjekivao u glavi kao bubanj pred boj. Mama je i\u0161la iza mene. Ose\u0107ala sam njen pogled na sebi, te\u017eak i prepun straha. Tata je hodao pored nje, tih, ali prisutan. \u010cinilo mi se da njihova ti\u0161ina govori vi\u0161e od re\u010di. Nisam se usu\u0111ivala da se okrenem. Znala sam da bih, samo jednim pogledom u njihove o\u010di, mogla da se slomim.<\/div>
\u00a0<\/div>
Hodnik se \u010dinio beskrajnim, kao da nikada ne\u0107u sti\u0107i do kraja. Ispred mene je bila sestra, njen tihi glas povremeno bi rekao ne\u0161to ohrabruju\u0107e, ali ja je nisam \u010dula. U meni je bio haos \u2013 strah, nada, praznina \u2013 sve se me\u0161alo, ali nisam pokazivala ni\u0161ta. Lice mi je bilo hladno, nepomi\u010dno, jer sam znala da je to jedini na\u010din da se odr\u017eim. Na kraju hodnika, vrata sobe za pripremu bila su \u0161irom otvorena. Stigla sam. Okrenula sam se ka njima, mama i tata su stajali nepomi\u010dno. Njihovi pogledi govorili su sve ono \u0161to nisu mogli da izgovore. Mama me je zagrlila, ruke su joj se tresle dok me je stiskala, a ja sam se trudila da ne poka\u017eem ni trunku slabosti. Tata me je zagrlio, kratko, gotovo boja\u017eljivo, ali dovoljno da osetim da je tu, iako to nije znao da poka\u017ee. U\u0161la sam u sobu za pripremu, a hladno\u0107a me odmah obavila. Metalni krevet, beli \u010dar\u0161av \u2013 sve je bilo ledeno i bezdu\u0161no. Ve\u0107 sam u sebi nosila traumu od metalnog kreveta \u0161to mi je izazivalo jos ve\u0107i u\u017eas u meni. Skinula sam svoje stvari i legla na krevet, ose\u0107aju\u0107i hladan metal pod sobom. Pogledala sam oko sebe, zidove, medicinsku opremu, doktore koji su ulazili. Prepoznala sam mog doktora po o\u010dima \u2013 plavim, krupnim, koje su mi delovale mek\u0161e nego ikada pre. Sestra mi je stavila masku na lice, blago me pomazila po \u010delu i rekla: \u201eSada \u0107e\u0161 zaspati.\u201c Njen glas bio je tih, ne\u017ean, gotovo uspavljuju\u0107i. Osetila sam kako mi misli polako tonu u ti\u0161inu. I onda je sve utihnulo.\u00a0<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>
\"\"<\/div>

nastavice se…<\/span><\/strong><\/p>

\u00a0<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

\u00a0<\/p>

Scena: \u201eIzme\u0111u \u017eivota i bola\u201c<\/strong><\/h3>

\u00a0<\/p>

\u00a0<\/p>

Operacija je trajala \u010detiri i po sata.<\/h3>

Mama mi je kasnije priznala da su ona i tata samo nemo stajali ispred vrata, izgubljeni, smrznuti od silnih ose\u0107anja \u2013 nemo\u0107i, straha, i\u0161\u010dekivanja. Nisu znali \u0161ta da rade, gde da gledaju, kako da di\u0161u dok se iza zatvorenih vrata borilo za moju nogu\u2026 za moj korak kroz \u017eivot.<\/h3>

Napokon se doktor pojavio.<\/h3>

Izgledao je iscrpljeno, ali prisutno. Rekao je da je gotovo, da sam u \u0161ok sobi, i da je dao sve od sebe. \u201eNadam se samo da nismo o\u0161tetili nerv\u2026 vide\u0107emo kad anestezija popusti \u2013 ako bude mogla da pomeri bilo koji deo stopala\u2026 ili makar jedan prst.\u201c<\/h3>

Se\u0107am se \u0161ok sobe. Svetla su bila hladna, bela, o\u0161tra kao bol koji se tek spremao da me proguta. Doktor mi je sve to ponovio tiho, dok sam ja, kao u snu, poku\u0161avala da pomerim prst na nozi. Nije se micao. Kao da sam poku\u0161avala da pomerim prst tu\u0111e noge \u2013 telo mi nije pripadalo, kao da sam ga samo posmatrala iznutra, bez kontrole.<\/h3>

Prolazili su sati, a onda \u2013 blagi trzaj. Palac.<\/h3>

Pomeren. \u017div.<\/h3>

Taj sitni pokret bio je na\u0161e malo \u010dudo. Svi su se obradovali. Uskoro su me vratili u sobu, ali anestezija je lagano popu\u0161tala, a s njom je stizao bol. Ne obi\u010dan bol \u2013 to je bilo ne\u0161to drugo, duboko, sirovo, neizdr\u017eivo. Suze su lile kao iz otvorenog \u010desma, grizla sam ruku da ne vri\u0161tim.<\/h3>

U\u0161la je neka sestra. Pogledala me s visine.<\/h3>

\u201e\u0160ta je? \u0160ta se mazi\u0161? \u0160to cmizdri\u0161?\u201c<\/h3>

Njene re\u010di su me presekle kao \u017eilet. U tom trenutku nisam vi\u0161e ni \u010dula, ni ose\u0107ala ni\u0161ta osim vrelog bola i hladno\u0107e koju je njeno odsustvo saose\u0107anja ostavilo u meni. Samo sam \u017eelela da pre\u017eivim.<\/h3>

Baka Rosa, stara \u017eena s kojom sam delila sobu, kasnije je rekla da sam celu no\u0107 plakala u snu. Verovatno nisam ni znala. Bol je disao zajedno sa mnom.<\/h3>

Na prvom previjanju do\u0161li su mama i On. Doktor je hteo da poka\u017ee \u0161ta je ura\u0111eno.<\/h3>

Kada je skinuo zavoje, mami je pozlilo.<\/h3>

U trenu su joj pritr\u010dali, dali joj \u0161e\u0107er i vodu, poku\u0161avali da je dozovu sebi.<\/h3>

Urezalo mi se zauvek to \u0161to sam tada videla: ogromna rupa du\u017e cele desne strane noge, spojena gustim crnim koncima. Trideset devet kop\u010di. Trideset devet malih metalnih rana. Rekao je da je morao da izvadi sve mi\u0161i\u0107e i o\u010disti glavnu kost. Sporednu je odsekao, nekih deset centimetara. \u201eAli je dobro uglavljena. Ne\u0107e se pomeriti.\u201c<\/h3>

Svi smo \u0107utali. Zbunjeni. \u0160okirani.<\/h3>

Sada sam shvatila za\u0161to me je tako bolela.<\/h3>

Dani su prolazili.<\/h3>

U bolnici sam poku\u0161avala da ozdravim \u0161to pre, kao da mogu snagom volje ubrzati vreme. Samo da odem ku\u0107i. Samo da ovo telo opet bude moje kao ranije.<\/h3>

Ali istina je \u2013 vi\u0161e ni\u0161ta nije bilo isto.<\/h3>

Ne samo telo. Ni ja nisam bila ista. Postala sam svesna razlike izme\u0111u bola i patnje.<\/h3>

Bol je bio fizi\u010dki, neumoljiv, ali prolazan. Patnja \u2013 to je bilo ono \u0161to sam sebi \u0161aptala u mislima: \u201eZa\u0161to ja? Ho\u0107u li ikada hodati isto? \u0160ta ako vi\u0161e nikad ne budem cela?\u201c<\/h3>

Shvatila sam da ne boli samo rana \u2013 boli gubitak kontrole, slomljeno poverenje u telo, ranjivost koju ne mo\u017ee\u0161 sakriti ni pred sobom.<\/h3>

Nau\u010dila da pravo ozdravljenje ne dolazi samo kroz tkivo koje zarasta. Ono dolazi kada du\u0161a prihvati da vi\u0161e nikada ne\u0107e\u0161 biti ona stara \u2013 i to prestane\u0161 da do\u017eivljava\u0161 kao tragediju.<\/h3>

Mo\u017eda mi je telo bilo ranjeno, ali u meni se tada ra\u0111ala neka nova ja.<\/h3>

Ti\u0161a. Svesnija. Hrabrija.<\/h3>

\"\"<\/h3>

–<\/h3>

\u00a0<\/p>

\u00a0<\/h3>

\u00a0<\/h3>

Scena: \u201eDevojka sa protezom\u201c<\/strong><\/h3>

\u00a0<\/p>

Do\u0161la je prva kontrola.
Hladan 25. decembar. Napolju novogodi\u0161nja euforija \u2013 svetlucave jelke, osmesi sa reklama, plavi lampioni \u0161to trepere po ulicama. Ali u bolnici, u hodniku gde sam \u010dekala na pregled, bilo je druga\u010dije. Tamo nije bilo praznika. Samo ti\u0161ina, \u010dekanje, i ljudi u borbi.<\/h3>

Mama i ja sedele smo jedno pored druge. Kao i uvek \u2013 kod lekara se \u010deka dugo.
Dok sam \u010dekala, posmatrala sam ljude oko sebe. Lica iscrpljena, o\u010di prazne. Neki bez kose, neki sa velikim podo\u010dnjacima, neki sa pogledima \u0161to vise ka podu. Niko nije imao taj prazni\u010dni sjaj. Umesto radosti \u2013 nemo\u0107. Umesto poklona \u2013 bol.<\/h3>

A onda\u2026
Iz ordinacije je iza\u0161la devojka. Dvadesetak godina, nasmejana, na\u0161minkana, doterana, a \u2013 bez noge.
Na \u0161takama.<\/h3>

I\u0161la je pravo prema drugoj devojci koja ju je \u010dekala ispred, izgrlile su se, i onda je uzviknula glasno, sa iskrom u o\u010dima:
\u201eDobijam protezu! Ima\u0107u nogu! Mo\u0107i \u0107u da hodam!\u201c<\/strong><\/h3>

Njene o\u010di su sijale. Celo telo joj je zra\u010dilo rado\u0161\u0107u.
Stajala je tu, bez noge \u2013 ali cela. Puna \u017eivota.
Puna nade.<\/h3>

Zaledila sam se.
U meni je ne\u0161to stalo.<\/h3>

Dok mi mladi tragamo za svim mogu\u0107im razlozima da budemo nezadovoljni \u2013 tra\u017eimo vi\u0161e para, vi\u0161e ljubavi, bolje telo, lak\u0161i \u017eivot, \u2013 ova devojka se radovala protezi<\/strong>.
Radovala se \u0161to \u0107e, uz pomo\u0107 komada metala i plastike, mo\u0107i da korakne\u2026 da ponovo oseti zemlju pod sobom.<\/h3>

Bilo me je sramota.
Sramota zbog svake moje mrzovolje. Svake moje re\u010denice upu\u0107ene nebu sa prigovorom. Svakog trenutka kad sam uzimala svoje zdravo, \u010dudesno telo \u2013 zdravo za gotovo.<\/h3>

Osetila sam poniznost<\/strong> pred \u017eivotom.
Ne kao slabost, ve\u0107 kao svetlu spoznaju:
Biti \u017eiv \u2013 to je dar. Biti svestan dara \u2013 to je bu\u0111enje.<\/strong><\/h3>

U\u0161la sam kod doktora tiho, kao da ulazim sa ogrebotinom na kolenu.
Jer pored \u010dega se sve ljudi bore\u2026
Ovo moje \u2013 jeste bilo te\u0161ko. Ali bilo je i privilegija.
Jer jo\u0161 imam korake pred sobom.<\/h3>

\"\"<\/h3>

\u00a0<\/p>

Umrla mi je mama<\/strong><\/h3>
\u00a0<\/div>

Sada\u0161njost me neumoljivo vra\u0107a sebi, iz mog beskrajnog putovanja u pro\u0161lost. Umrla mi je mama. Pro\u0161la su dva meseca, a ja jo\u0161 uvek ne mogu da svarim tu re\u010d \u2013 tu gorku \u010dinjenicu da je vi\u0161e nema u ovoj realnosti. Ljudi ka\u017eu da vreme le\u010di, ali meni se \u010dini da sa svakim danom postaje sve te\u017ee. Umesto olak\u0161anja, bol se talo\u017ei, raste i vra\u0107a mi slike kao bumerang. Pred o\u010dima mi se neprestano smenjuju trenuci iz protekle tri godine, od kako se razbolela. Toliko tuge i patnje utkano je u te dane \u2013 previ\u0161e suza, previ\u0161e ru\u017enih i te\u0161kih re\u010di. Sve ono \u0161to smo rekle i sve ono \u0161to\u00a0 nismo stigle da izgovorimo sada me progoni, a povratka nema. Vreme je neuhvatljivo \u2013 ono prolazi i te\u010de, bez obzira na na\u0161e rane, bez obzira na na\u0161e tuge. No\u0107i i dane provodim u istoj fotelji, bore\u0107i se sa svojim demonima. Sedim i \u010distim \u2013 glavu, du\u0161u, srce \u2013 onoliko koliko mogu, onoliko koliko sam spremna da pustim. U toj borbi postajem i tamnica i oslobo\u0111enje samoj sebi.<\/span><\/h3><\/div>

\u00a0<\/p>

\"\"<\/p><\/div><\/div><\/div>

<\/div><\/div><\/div><\/div>

\u00a0<\/h3>

Oktobar<\/strong><\/h3><\/div>

\u00a0<\/p>

Bio je oktobar, se\u0107am se jasno. Tog jutra vozila sam Melinu u vrti\u0107, a mama je po\u017eelela da ide sa nama. Rekla sam joj da \u0107e Melina biti ponosna \u0161to baka ide s njom, da vidi gde provodi svoje dane. Taj mali trenutak \u010dinilo se da \u0107e biti obi\u010dan, ali zapravo je bio po\u010detak ne\u010deg \u0161to nikada nisam mogla ni da zamislim. Kada sam se vratila po mamu, odmah sam osetila da ne\u0161to nije u redu. Pogled joj nije bio isti. Rekla je da jedva vidi. Odmah smo, bez razmi\u0161ljanja, oti\u0161le kod o\u010dnog lekara. Doktor je rekao da jeste prisutna katarakta, ali da to nije sve. Njegove re\u010di \u2013 tihe, ali jasne \u2013 jo\u0161 mi odzvanjaju u glavi: \u201eMislim da postoje neke promene na mozgu.\u201c U tom trenutku po\u010delo je ludilo. Konfuzija. Haos u mojoj glavi. Pogledam mamu i shvatim da jedva hoda. Moja mama \u2013 hitra, brza, \u017eena koja je biciklom prelazila ceo grad bez daha \u2013 odjednom se spoti\u010de, nemo\u0107na, kao da se pred mojim o\u010dima pretvara u nekog drugog. A ona, \u010dini se, nije ni bila svesna toga. Mislila sam da je pre\u017eivela mo\u017edani udar. Hvatala sam se za svaku slamku nade. Ali posle bezbroj pregleda, bolni\u010dkih hodnika i sumornih \u010dekanja, stigla je presuda: rak dojke. I \u201ene\u0161to\u201c na mozgu, \u0161to se desilo i povuklo. Gomila lekova. Operacija. Bolovi svakog dana. Moja mama u stalnoj patnji. Naravno, nismo mogli da je ostavimo samu. Otkazali smo njen stan i doveli je kod nas. Uselila se u Melininu sobicu. Prilagodili smo sve njoj. \u010cak smo doveli i njene ma\u010dke, bez kojih nije mogla da zaspi, bez kojih nije mogla da di\u0161e. I od tog trenutka, na\u0161a ku\u0107a vi\u0161e nikada nije bila ista. Izgubila sam kompas. Imala sam troje dece \u2013 jedno od osamnaest, jedno od \u010detrnaest i Melinu od tri godine. I bolesnu mamu. Sve je izgledalo zastra\u0161uju\u0107e. Ali ono \u0161to mi je najte\u017ee padalo nije bio teret svakodnevnice, ve\u0107 sama \u010dinjenica da je ona bolesna. Da je moja mama \u2013 moj oslonac \u2013 postala nemo\u0107na. Nisam bila spremna na to. Nisam ni mogla da zamislim da \u0107e taj trenutak do\u0107i. Bilo me je strah i da pomislim da \u0107u je izgubiti.<\/h3>

\u00a0<\/p>

\"\"<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
\u00a0<\/div>
\u00a0<\/div>
<\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0 Scena 1: Kraj u kojem po\u010dinje nova pri\u010da Zovem se Danijela, imam 40 godina i majka sam tri predivne \u0107erke. Trenutno se nalazim u mo\u017eda najve\u0107em izazovu svog \u017eivota. Imam rak dojke. Te re\u010di, ma koliko ih izgovorila, i dalje imaju te\u017einu koja pritiska grudi, kao da svaki put iznova otkrivam sopstvenu ranjivost. Slaba […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-1249","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-uncategorized"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/magicnoputovanjesebi.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1249","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/magicnoputovanjesebi.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/magicnoputovanjesebi.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/magicnoputovanjesebi.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/magicnoputovanjesebi.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1249"}],"version-history":[{"count":488,"href":"https:\/\/magicnoputovanjesebi.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1249\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1908,"href":"https:\/\/magicnoputovanjesebi.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1249\/revisions\/1908"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/magicnoputovanjesebi.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1249"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/magicnoputovanjesebi.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1249"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/magicnoputovanjesebi.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1249"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}